Dnevnik - septembar 2015
Pisano 14. septembra 2015
Rekoh vam ja da sa prošlim textom nije kraj naših dnevnika i da ćemo se čuti sa vremena na vreme.
Da ne bude, ono, "obećanje ludom radovanje", evo da se malo, što bi rekla deca kad igraju žmurke, "zapljunemo" čisto da vidite da smo živi, zdravi, vredni, sretni, veseli...
Malopre pročitha zadnji tekst i videh datum - 9. avgust.
Al' je proletelo vreme...
Nekih posebnh, giga, mega, turbo, nitro, novosti nemam, ali malo slika iz Sente vam neće škoditi.
Avgust je bio nenormalno topao, temperature i preko 40 stepeni. Jedan dan gledam, pa ne verujem, na dovratku kuće u "debeloj ladovini", predveče, oko pola sedam, termometar je pokazivao 39,5 stepeni!!!
Ludilo, koliko je bilo toplo...
Klime su radile non stop i u kući i u radionici i samo sam "pretrčavao" iz jedne prostorije u drugu.
Onda, kad dodje predveče, ne znamo šta pre da radimo, da li da idemo u baštu & plasetike i da beremo "zeleniše", da li da zalivamo voćke, radimo u dvorištu...
Ponekad su po ceo dan bili tamo, od jutra do mraka...
Mala varoš je "čudo", komšije iz Brankicinog ulaza, znate već sve likove iz ove naše priče, Brankica naša draga prijateljica koja živi u zgradi nedaleko od našeg salaša, znači, komšije iz njenog ulaza su se dogovorile i pre par godina nazidali su roštilj, postavili klupe, sto, a sve to na obali reke.
Samo se "sjure" iz ulaza, pa niz kej i eto ih na "plaži"...
Pored reke, u ladovini topola i ostalog drveća, mnogo je prijatnije nego u betonskim "kutijama" od stanova...
Vrele letnje dane smo provodili na Tisi. Dobro, ja redje, ali Tamara i Maja su često išle.
Trava se totalno spržila i na mnogim mestima je baš požutela. No, sa padom temperature, a potom i kiše, sve se vratilo u normalu...Uostalom, evo slike od sinoć...
Pecanje, kupanje, zezanje, a najveći "problem" im je bio šta da izmisle da kuvaju... Cccccc.....
A Tisa, k'o naslikana...
Nije ni čudo da ju je Raičković toliko voleo i posvetio joj onolike pesme...
Jedan dan smo Cvrle i ja išli da se na dušecima spuštamo sa "Tisinog cveta" (brod na početku starog keja) do plaže "složnih komšija".
Nas dvoje, totalno "cool", u kupaćim gaćama sa dušecima pod miškama prepešačili smo, onako šacometrijski, jedno 800 metara i jedva stigli do šlepa, jer je tlo bilo vrelo, kao da gaziš po ringli.
Sve smo 'vatali travu, jer se po pesku išlo teško, a po betonu nikako...
Najstrašnije je bilo na samom doku, koji je ofarban u crno, brate, ako nije imao 70 stepeni, skakutao sam k'o Bambi, dok nisam stigao do vode.
A, onda... Joj meraka... Šta da vam kažem, nirvana... Dole reka, gore nebo, a mi u sredini...
Jedino se reka nešto "pokvarila", pa ne teče, jer smo tih osamstotinak metara plovili preko sat vremena...
Na kraju su "radile" i ruke i noge, ne bi li nekako doplutali do plaže.
Srećom da Cvrle nije hteo, imao sam ja ideju da odemo još više uzvodno i da je bilo po mome, verovatno bi još bili na onim dušecima...
Kad sam krenuo sa ovim "turističko - rekreativnim" temama, evo i par slika sa senćanske dolme...
Jedno predveče, ko drugi, no Cvle i moja malenkost,pošli smo da se provozamo. Nismo žurili, nema frke, opušteno, čakre su se otvorile, totalni zen...
Kao da sam znao, ponesoh foto aparat...
Pogleda sa dolme nije baš kao sa planine ili nekog brda, ali je dovoljno visoko da svet vidite iz druge perspaktive...
Senćanska dolma je omiljena destinacija naših sugradjana za šetnju, džoging, vožnju bicošima, istrčavanje kućnih ljubimaca...
Sa leve strane nalazi se veliki park - "Gradska bašta", kako se po novom zove, a sa desne strane, od nasipa do Tise, nalazi se šuma...
Negde u sredini parka, podignuta je nova sportska hala. Ovih dana bi trebala svečano da se otvori...
Nisam bio u Vršcu, ali priča se da je ovo umanjena kopija njihovog "Milenijuma". Ne znam za tu "njinu", ali naša jeste lepa...
Malo niže, takodje u parku, nalaze se bazeni...
Dolmom, ako se dobro "zaukate", možete stići skroz do Madjarske. Mi nismo išli tako daleko, od sportske hale provozali smo se još jedno kilometar i po...
Nakon što prodjete onu belu zgradi na levoj slici, spram dolme, a u produžetu parka počinje deo sa voćnjacima. Doduše, ima ljudi koji su se preselili tamo, "pobegli" iz grada, napravili kuće i sad žive u prirodi...
Kada se osvrnete u nazad, u daljini se vidi gradska kuća... Pazi slike...
Kao što napisah, ovako možete do Madjarske, ali mi smo se ipak na prvom sledećem spustu "sjurili" niz brdo...
Na samoj krivini, na vrhu bandere, rode su svile gnezdo...
Ta, šta da vam kažem, Senta je, što bi rekle babe: - Da se bolan lečiš...
Na našem malom salašu nema specijalnih noviteta, ipak...
Baštica i dalje "radi", posadjeni su i new zeleniši, nešto je ostalo od ranije, kajsije lepo napreduju...
Ove godine pokazalo nam se šta vredi više, a uopšte ne vredi saditi i sejati. Luk, šargarepe, zelen, spanać, blitva, paradajz...toga nismo mogli da nadojamimo, sve je "planulo".
Tikvice, recimo, zauzimaju mnooooogo mesta, relativno malo ih ima i ljudi ih baš ne kupuju...
Plavi patlidžan su nam pojele bube, pa smo sav izvadili...
U plasteniku se i dalje nalaze paprike. Trenutno prodaja ide super, jer velika većina ljudi ostavlja zimnicu, a naša paprika je, slobodno mogu reći, najbolja, jer ima debeo "zid", mesnata je, a tu vrstu u Senti imamo samo mi.
Zato ovih dana, Maja proda sve što iznese na pijacu...
Paprike će ubrzo biti zamenjene nekim drugim zelenišima.Biće od svega po malo, jer ne smemo da se "zakopamo" samo sa jednim proizvodom...Problem je što nigde nema kinte i prodaja, generalno, ide slabije nego prošle godine. Pijaca je dobar pokazatelj stanja. Svakodnevno vodimo evidenciju, a statistika kaže da je, recimo, avgust ove godine bio bolji od prošlogodinjeg, ali da je prodaja na pijaci bila osetno manja. Nas je "izvukao" Senta promet, gde smo plasirali veliku količinu paprika.Bez njih, boga mi, bilo bi viška Bobita...
U Senti, u odnosu na NS, Maja pravi mnogo više torti, sitnih kolača i peciva. Opet, nisu to neke količine, ali procentualno je to više nego ranije.
Uglavnom, mesi za par familija, koje od kad su probale Majusove "djakonije", više te stvari ne prave sami.
Samo zazvoni telefon, pa te doboš, te, kapri, ova - ona torta...
Pre dve nedelje, Majus je oborio svoj rekord, napravila je sedam torti za vikend!!!
OK, jedna je bila mladenačka, na tri sprata, a to vam dodje kao tri obične, pa + za baku, pa za kumu, pa za..
Pilića opet ima, to nam je kao što znate, uz plastenike glavni "proizvod".
Od zadnje ture ostalo je 10 koka. Mogao sam da ih "potamanim" i strpam u zamrzivač, ali rekoh, bolje da ih ostavim, nosiće jaja, a za "depilaciju" kod Erike uvek ima vremena.Ispalo je baš dobro što je tako uradjeno, jer sad imam priliku da vidim kako izgledaju koke posle 6 -7 meseci.
Tek sada su, ono, baš prave.
Mislim da više nikad neću žuriti i klati živinu kao do sada sa 4,5 - 5 meseci, jer tada kad treba da "nabiju" težinu, da se formiraju, a ja ih odnesem kod Erike na "tretman"...
Inače, ovi pilići su "zakon".
Nema sa njima nikakvih obaveza, ceo dan su napolju, čeprkaju, leškare u ladovini, a da vidite ujutro, kad udjem u kokošinjac i otvorim im vrata za ispust, trče kao Sirijci preko Madjarske granice...
Moram to jednom da snimim, ludilo...
Ova tura koja se sada "tovi" biće na "meniju" negde oko decembra - januara...
I letnja kuhinja radi "pun gas", uz pekmez od jagoda, pravili smo i od kajsija, a trenutno radimo pekmez od jabuka. Išli smo pre neki dan kod "strikana" u voćnjak da skupljamo jabuke. Petar ih ne prska, voćnjak je velik, a njemu nije bitan kvantitet, nego kvalitet. Tako smo se "ogrebali" za super jabuke...
Sve u svemu, sve su završile u ajvaru...
Napravlen je i ajvar. Bile su najavljene pečene paprike, ali na kraju od te priče nije bilo ništa.
Pečena paprika je artikal koji ne može da stoji.
Ove godine sam mislio da u dve - tri ture napečem paprika, što za nas, što za ljude koji bi ih naručili.
Nažalost, odziv je bio veoma slab. Ko zna, možda je tako i bolje, jer su paprike, bar tamo gde smo ih i uzimali, bile poprilično "truba".
Kupovali smo ih na istom mestu gde i prošle godine, kad nam je nestalo naših crvenih.
Ovogodišnje crvene paprike su bile su nekako tanke, a kad smo ih ispekli, srećom ne mnogo i kad ih je Maja očistila, tek tada su se "stanjile".
Ukus je dobar, ali nekako nisu "mesnate".
I na kraju, evo i slika iz pogona Modelarskog Kombinata.
Hemingvej napisa "Sunce se ponovo radja", a ovde je ta "faza" preskočena, mi smo odmah došli do...
I eto, mesec i kusur dana stade u jedan tekst...
Čim sam počeo da radim na modelima i to objavljujem na RC Universu, globalnom modelarskom forumu, odmah se povećao i broj poseta sajtu ( www.nsmodelers.rs ), a samim tim i zainteresovanih za proizvode koje nudim...
Ja se nisam šalio kad sam napisao da se vraćam hobiju.
Skoro svo slobodno vreme provodim u radionici, a rezultati se i te kako vide. Dva modela Galeba G2 lepo napreduju.
Do sledećeg puta, veeeeeeliki pozdrav iz danas sunčane, ali vetrovite Sente...