Dnevnik - decembar 2014
Videćemo kad "zagudi" neki ozbiljniji minus, ali za sada, utisci su više nego dobri.
Jedina razlika oko grejanja, izmedu montažne i zidanje kuće, je da kad se ne greje neko vreme, montažna kuća se brže ohladi.
No, sa druge strane, mnogo brže se i ugreje...
Blaga zima omogućuje da se dosta toga još može raditi napolju.
Plastenici su spremni za "zimske kulture".
Paprike su pre dve nedelje definitivno počupane, najloni sa zemlje podignuti i bačeni, a sklonio sam i sistem kap po kap.
Mnogo znači i to što je kuća okrenuta prema jugu, tako da ako ima i malo sunca, nema potrebe da se loži preko dana. Pa, i kad nema "sončeka", sa spoljnom temperaturom kao što je u zadnje vreme, nema loženja do predveče. Tada (predveče) jedna "vatra" i unutra je prijatno, kako uveče, tako i uutro kad se ustane. Moram naglasiti, ja ne volim da zebem i kod nas je temperatura baš ono "da se razgaćiš"...
Pošto smo ušli u sezonu grejanja mogu vam reći da smo veoma zadovoljni sa našom montanom "kućicom".
Kaljeva peć odlično odradjuje posao, kad se "zanesem", pa ubacim koje drvo više, brate, k'o da živimo u vulkanu...
Dani jesu kraći, ali napolju kao da nije zima, jer po dnevnoj temperaturi, vreme se izgleda "zaglavilo" u recimo oktobru... Kako god, super što je tako, bar zbog grejne sezone...Na početku pisanja ovih dnevnika, dosta reči je bilo o kući, zidanju, razmišljanjima oko grejanja, itd.
Pre desetak dana "dejstvovao" je IMT-ac. Izfrezovao sam prva dva plastenika. Zemlja je bila još malo vlažna, pa se nije mogla najbolje usitniti.
No, danas sam još jednom "pretrčao" i sad je zemlja kao prašina...
Mislio sam da će treći plastenik do sada biti odnet, ali to se nije dogodilo. Prvo se čekao na kamion koji će odneti konstrukciju, kad se plastenik rastavi, a kad se videlo da od kamiona nema ništa, Saša je nabavio veliku prikolicu. No, tada je počela da pada kiša, pa ovo, pa ono i sve u svemu, plastenik je još ovde...Zadnji dogovor je da će se plastenik sutra rastavljati. Videćemo...
Iskreno, meni nije frka da se odnese, ali hteo sam da izfrezujem zemlju, posadim voćke i da taj deo "priče" skinem sa dnevnog reda
Kad spomenuh voćke, na mestu gde je bio plastenik, posadićemo dva, možda i tri reda kajsija. Za koju godinu, eto nama sirovine za pekmez...
Nažalost, tog famoznog "keša" nema nigde.
Kad već spomenuh "pernate", situacija je sledeća, konačno smo u priči o domaćoj živini počeli da zaradjujemo.
Do sada je sve bilo ulaganje, ali pre neki dan smo došli na nulu i sada sa svakom prodajom, jaja, koka i petlova, dobitna strana nosi prevagu...
Ne treba zaboraviti, zarada su i sve kokoške i petlovi koji su ostali, ali nekao od njih mi je ipak miliji "cash"...
No, pre sadnje treba da se sakupe i iznesu stabljike od paprika i da izfrezuje i taj prostor...
Eto meni nove "akcije" u narednim danima...
U prostor kokošinjaca doći će višnje i trešnje. Razlog zašto tamo je jednostavan, plodovi ovih voćki su sitni i svakako kad padnu na tlo, ne skupljaju se...Ima ko će ih tamo pojesti...
Pošto se broj pernatih kokodakala poprilično smanjio, opet je bilo razmeštaja. Petlova ima još jedno 50 - 60 komada i svi su u srednjem kokošinjcu.
Kad su svi "na gomili" i u malom prostoru, lakše mi je da ih "navatam" za "veliki transport", kad idu na egzekuciju kod Erike...
Inače, sad sam se sroz izveštio da ih lovim. U početku sam ih jurio, ja skačem, trčim, oni beže, ludilo...
Vremenom sam pribegao lukavstvu, kad se smrkne, pipikaneri lepo udju u kokošinjac, a onda, eto i mene...
Ošacujem gde se nalaze i hop, ugasim neonku...
Pazi, ne pomeraju se, a ja k'o Tarzan, "vatam" tri odjednom... Dva pod levu mišku, a trećeg nosim desnom rukom...
Taman sam naučio, kad ono nestade petlova... Jbg...
Koke su u onom novijem velikom kokošinjvu. Lepo im je tamo, jeste malo gužva, ali šćućure se jedna uz drugu, pa se greju...
Nešto kokošaka je priklano, pre neki dan sam prodao sto komada živih, nosio sam ih u Vrčin iza Beograda, tako da i njih ima manje.
Ipak, pošto svaki dan pronese po neka nova, jaja ima sve više i više.
I ja sam imao "faze", te sam zadovoljan, te ne zadovoljan, ali kad sam pre neki dan sabrao sve cifre, ostao sam šokiran ukupnom sumom.
OK, to jeste bruto, ali za prihode koji su počeli da dolaze tek od kraja maja, pa do danas, čoveče, ovo je sve samo ne loše...
Vremena su "luda", retko se spominju cifre, svi kukaju, svi se žale i kada se priča o nekim sumama obično je to u kontekstu gubitka ili dugovanja.
kako god, jaja se dobro prodaju i sa tim nemamo problema. prošlog meseca, samo na jajima smo "maznuli" bez malčicko 200 evrća...
Sa ovom informacijom, možemo polako da "skliznemo" u ekonomski deo priče o Svašta bašti.
Veličine su razne, ona sitnija su malo manja, a krupnija su nešto veća... He, he, ja k'o Lala kad su ga pitali koliki mu je krompir...
Kad na to dodam koke, petlove, jaja, salate, ajvare, koje još imamo, čoveče, pa mi smo extra...
Interesantno je da stalno imamo proizvode koji se prodaju. Letos su to bile paprike, potom pečene paprike, ajvari, onda pilići, jaja, salate...
Naravno, dosta toga je i sada u ponudi...
Moram priznati, bilo je momenata, recimo pre jedno dva meseca, kad sam mislio da nećemo uspeti, čak sam i garsonjeru dao u oglas, ali srećom, nije se prodala. Mislio sam da će nam faliti kinte...
Bilo je momenata kada sam razmišljao da li smo uradili ispravnu stvar. Uložili smo sve što smo imali u ovu priču, naradili se, ali mislim da smo, u našim uslovima, uslovima poslovanja u Srbiji uspeli...
Pogotovo kad se setim kako je bilo u zadnje vreme u Novom Sadu, koliko smo "radili" i zaradjivali...
Baš zato smatram, da dogodine, kada ne budemo imali investicija, kada se još bolje organizujemo i kada budemo imali novih proizvoda, sve ovo mora da bude još bolje.
Što se tiče "novih proizvoda", ubrzo počinjemo sa uzgajanjem belih pilića.
Kod brojlera se lova brže obrće, ulaganja su manja, rad takodje...
Zarada nije "Bog zna kakva", ali eto nove "slavine", pa nek kaplje pomalo...
Decembar je, nema toliko posla, pa sam se konačno malo posvetio i hobiju - modelarstvu.
Prostor se već sprema, prvi kokošinjac je očišćen, opran, dezinfikovan, sad ostaje da se okreči i mislim da će ubrzo stići i prvi pilići...
Razlika izmedju naših belih i onih koji se valjaju po mega marketima je što se za naše zna kako su uzgajani, šta su jeli, u kakvim higijenskim uslovima su se držali...
Krenućemo polako, sa jedno 50-tak komada, pa ćemo videti, a po potrebi povećavati količine.
Jeste, pričao sam protiv njih, tačno je i to da kvalitet mesa nije kao kod domaće živine, ali na kraju se sve svede na cenu...Mnogo puta smo konstatovali, pa i u ovom tekstu, "mane rapa" (nema para)...
Nema...
Materijal je spreman, a vremena će se već naći...
U garaži su postavljeni radni stolovi, a na njima plan od 1/5 skale P 47 - Thunderbolt-a. Takav model sam pravio pre par godina i bio sam zadovoljan i sa lakoćom izrade kao i sa letnim karakteristikama. Kao i u svakom projektu, tek pošto sam ga napravio, ustanovio sam da bi bilo bolje da sam neke stvari odradio malo drugačije. Tada, to nisam znao, ali ću ovaj put to izmeiti...
I eto...
Ovaj put vam neću pričati ono što već znate, da uživamo u Senti, da je sve "laganini", opušteno, mirno...
Ušli smo pre neki dan u drugu godinu "Svašta bašte"...
Prošle subote sam posle 6 meseci bio u Novom Sadu. Išli moj Cvrle i ja da nosimo piliće u Vrčin, pa u povratku "svrnuli".
Posetio sam kevu, i bili smo u još par kratkih poseta...
Vozim kroz grad, gužva, raskopane ulice...
Na "naselju" haos, sve tesno, pomrčina izmedju zgrada, nema mesta za parking...
Kum Zoki stanuje kod Riblje pijace. Tamo sam napravio 3 kruga oko kvarta dok sam se parkirao...
Postalo mi sve to nekako strano. Navikoh na salaš, širinu dvorišta, tišinu kad se smrkne...
Verovatno starim ili možda...
Juče stiže mail iz Beograda, piše čovek, čita već dva dana ovo što pišem, pa nam čestita na hrabrosti da se okrene drugi list...
Veli i on bi, al' je već 66 godina...
Ko zna, možda ipak nikad nije kasno...
A što se tiče mladjih, ljudi, "palite" iz grada...
Ali da ne preterujem, dosta je pisanja za danas, moram nešto ostaviti i za drugi put...
Puno pozdrava iz Sente
Pisano 18. decembar 2014
Završih prošlo pisanje sa mišlju da treba "paliti iz gradova".
Pišući to pre skoro dve nedelje nisam ni sanjao da ću "natrčati" na par emisija gde je gost bio profesor Miodrad Zec sa Filzofskog fakulteta u Beogradu.
Pogledao sam jednu emisiju, potom na Youtube-u našao još jednu, pa sledeću...
Slušajući ga, slušajući kako jednostanim jezikom (ipak je on profesor) objašnjava mnoge pojave u društvu, kako kroz interesantne primere ukazuje na probleme u društvu, probleme na globalnom, ali i lokalnom nivou, slušajući njegove stavove i poglede, prepoznao sam mnogo toga i u ovoj našoj priči.
Treba pogledati i poslušati bar jedan video sa nekekog njegovog gostovanja na TV-u, pa ako vas zainteresuje, intervjua i emisija ima poprilično.
OK, kad se pogleda i posluša par emisija, neke stvari se ponavljaju, ali mnooooogo toga ima novog i nadasve interesantnog...
Evo, recimo, jedan link, a ako vam se svidi, a vi googlajte dalje: https://www.youtube.com/watch?v=pR7f2FWMFAI
Pogotovo obratite pažnju, baš u ovom gostovanju, na zadnjih par minuta intervjua...
Što se tiče našeg malog "salaša" Svašta bašta, bilo je interesantnih stvari u periodu od prdhodnog javljanja...
Kao što već znate, pre neki dan u poseti nam je bio Nenad Jovićević, novinar RTV-a.
Možda sam vam već pričao, tamo negde, recimo u avgustu, zvoni mobilni, javlja se čovek, kaže video sajt, tu je u Senti, pa ako može da svrati da vidi sve "live", da se upoznamo i tako to...
Čuj, naravno da može, dolazite odmah i za desetak minuta eto njega...
Upoznajemo se, i iz razgovora saznajem da se par dana ranije doselio u Sentu iz Novog Sad, da je veroučitelj u školi i još "svašta nešto" interesantno...
Kad je počela školska godina, ispostavilo se da veronauku predaje i našoj Tamari...
Slava Senćanske pravoslavne crkve je kada i naša porodična i tog dana smo naravno išli u crkvu na službu.
Baš je bilo mnogo sveta i u gužvi sam sreo veroučitelja. Nismo se videli od prvog susreta u avgustu, pitam ga kako je, kako se snaša...
Dogovorili smo se da dodje do nas, da se malo družimo.
Tako je i bilo...
Tokom posete pitao nas je, da li bi imali nešto protiv da u nekom narednom periodu dodje njegov prijatelj, novinar i o Svašta bašti napravi "priču"...
Čuj, naravno da nema frke...
E, to je bio "link" sa Nenadom.
Doduše, sve dok Nenad nije stigao, nisam skontao da on radi za iformativni program RTV-a. Mislio sam da piše za novine...
Da sam znao da će biti snimanja, bar bih se obrijao, i malo pospremio "salaš".
Ovako je baš bilo, ono, autentično, k'o svaki dan što je...
Iznenadjenjima nikad kraja, kada su Zoran i Nenad stigli, Maja nije bila kod kuće. Pitaju me gde je supruga i ja kažem da tek što nije stigla...
U to, eto i Majusa i kad je videla Nenada, ispostavilo se da su stari poznanici iz Novog Sada...
Što je svet mali...
Ne znajući za snimanje, došla je i naša komšinica Brankica, gospodja koja nam je pomagala oko zimnica i žena kojoj se obradujem svaki put kad je vidim. Brankica je gospodja u penziji, upoznali smo se na "tarabi", pošto ima bašticu u dvorištu naše prve komšinice.
Znate ono kad se od prvog trenutka nekako nadju "srodne duše", kad si sa nekim na istoj "talasnoj dužini", e tako mi...
Bez obzira na razliku u godinama, toliko uživamo kad nam Brankica dodje. Žena prosto zrači pozitivnom energiom, uvek je nasmejana, raspoložena...
Sve u svemu, to subotnje popodne je bilo više nego prijatno...
Na kraju, evo i šta je zabeležilo "oko kamere": http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/porodica/novosadjani-nasli-bolji-zivot-u-senti_547579.html
Što se tiče Svašta bašte, pa ima i tu "noviteta".
Znate da ja uvek pišem o "vizijama" tako da ću se i ovaj out "dotaći" naših novih vizionarskih planova.
Da, da, opet su se "nakupili", što znači da će ponovo biti blagog odstupanja od prvobitnih ideja.
Nije to ništa strašno, držimo se osnovnog koncepta, ali...
Pisao sam da smo prodali jedan plastenik. U nedelju je bio Saša sa "ekipom" i dok kažeš "keks" plastenik je bio rasklopljen i natovaren na prikolicu...
Sad su nam ostala ova dva veća...
Skinut je zadnji u nizu, iz prostog razloga što je najbliži komšijinoj kući.
Već od ranog popodneva počinje da biva u senci.
Drugi razlog zašta baš taj, je zato što je najmanji od sva tri.
Plastenici su u proseku 30x8 metara, ali tačne dimenzije su 28x8; 30x8 i 32x8 metara...
Prosto je bilo neobično kad je plastenik odnet...
No, nije se gubilo vreme, valjda Saša nije stigo ni do Bečeja, eto našeg Nikole je sa sadnicama...
Doneo je 28 kajsija...
Do kraja dana posadjeno je 20, a sutradan i ostalih 8 komada. Kajsija je uzeto toliko iz prostog razloga što je plan da se, kad počnu da radjaju, od istih pravi pekmez, džem, ali i da se kajsije prodaju na pijaci...
Naravno, dok ne dodjemo u tu fazu ima par godina, no...
Posadjene su u tri reda...
Svašta bašta, će stvarno postati ono što ime kaže - svašta bašta.
Do sada smo posadili 62 voćke - 22 kruške, 12 jabuka, 28 kajsija.
Plan je da se posade još breskve, višnje, trešnje, a uz zid, tu pored gde na slici Nikola pravi rupu za sadnicu, trebale bi da dodju maline i možda kupine.
I po koja aronija će naći svoje mesto u dvorištu, kao i par čokota vinove loze. Za nju smo još letos postavili betonske stubove...
Počeli smo i sa čišćenjem ispusta za piliće. Tamo su bacane paprike iz plastenika, a pernati su ih obrstili, te ostadoše samo stabljike. E, te stabljike smo sada izbacili.
Oko tih ispusta su trenutno ovakva razmišljanja, pošto od ovih domaćih pilića verovatno više neće biti ništa, žičane ograde i deo betonskih stubova će se skinuti i skloniti. Prostor gde je izlazila živina će se izfrezovati i tu će se, u špalir, posaditi višnje, trešnje i breskve. Zemlja će se zatraviti, tako da će taj deo dvorišta postati jedna celina sa travnjakom iza bazena...
A živina, kao što rekoh, prećićemo na uzboj belih pilića - brojlera.
Prvi kokošinjac u zgradi će za koji dan biti spreman za useljenje prvih pilića.
Mislim da ćemo uzeti 50 komada, pa polako...
Sredni kokošinjac trenutno zauzimaju petlovi, no ostalo ih je oko 30-tak komada, tako da će i oni ubrzo da "otputuju"...
I danas smo 35 petlova i 5 koka očistili i odneli za Novi Sad, a par komada je otišlo za Beograd.
Sa Nikolom sam voćke menjao za petlove, a i dečko koji dolazi da radi (čisti kokošinjce, iznosi stabljike paprika...) biće plaćen sa "pernatom monetom".
Što se tiče koka, velika većina je pronela i ove koke će tek da počnu da nose jaja "u full-u", tako da ću ih držati najmanje još godinu dana, a možda i duže.
Zadnji veliki kokošinjac za sada ostaje prazan, a tamo bi trebale u maju da dodju ćurke...
To je plan za sada, no maj je trenutno još daleko.
Čurke su interesantne jer ih nema na tržištu, navodno se prilično traže, a ako se i ne prodaju, mogu se očistiti i meso im se može dimiti.
Ne moram reći da je to specijalitet.
Radilo se i u plastenicima...
U prvom je vraćen sistem kap po kap, i postavljen je novi najlon...
Danas popodne stiže prva tura rasada salate. Trebalo bi da u plasteniku do kraja bude oko 2000 komada.
Salata je jesenas išla "k'o luda" i imala je dobru cenu. Kako će biti na proleće, videćemo.
Ova kultura može da se drži do paprika, koje će se saditi početkom aprila..
U drugom plasteniku, na otprilike 1/3 posadjen je već mladi luk, a ovih dana sejemo grašak, rotkvice i spanać.
To su sve "kratke" kulture i kao i salata, braće se i vaditi pre paprika...
Paprike su ipak najvažnija kultura, a ovo je samo da plastenici ne budu prazni tokom zime...
Što bi rekao profesor sa početka teksta, gospodin Miodrag Zec, kod nas se ništa ne može planirati, ne dugoročno, nego ni na dva meseca unapred.
Tako i ovo, sada sadimo, sejemo, a kako će ići prodaja, to samo Bog zna...
No, sad šta je tu je. Raditi se mora, a da li smo se i koliko zeznuli, pa videćemo početkom aprila.
Možda nam se i posreći...
Da sada znam šta će biti, ne bih sad vama ovo pisao, imao bi kuglu pa proricao sudbinu, ili vam možda gledao u dlan...
Ovako...
Uzdravlje iz Sente...
Pisano 30. decembar 2014
Dragi naši prijatelji, kupci, poznanici, čitaoci ovog dnevnika, na početku današnjeg teksta prvo bih želeo da Vam u ime nas iz "Svašta bašte" poželim Srećnu Novu Godinu i Božićne praznike.
Želimo Vam u narednoj godini najpre mnogo zdravlja, sreće, posla, radosti... Želimo Vam da budete zadovoljni, da se radujete svakom danu, da provodite što više vremena u krugu porodice, da vam se ostvari sve što ste zamislili...
Pre neki dan gledam i čitam tekst iz ovog dnevnika od decembra prošle godine. Čoveče... Prosto da ne poverujete da pre godinu dana nije bilo ni temelja na ovom placu, da smo imali samo ideje, želje i planove.
Sad kad se osvrnemo unazad, u zadnjih godinu dana, nakon svega što smo uradili i prošli, veoma smo zadovoljni. Šta više, prezadovoljni...
Razloga ima mnogo i o njima ste već čitali tokom godine...
Danas smo Maja i ja išli po Tamarinu djačku knjižicu. Cvrle je u Novom Sadu, malo se "gosti" kod baka, a mi smo imali "zadatak" da idemo u školu po ocene.
A ocene, sve prtice!!!
Malo je reći da sam ponosan...
Tamara je sada peti razred i ovo je prvi put od početka školovanja da su sve ocene "baš njene". Pod tim mislim, ne da nismo učili sa njom nego, iskreno, ni ne znamo šta je imala za domaći...
Razredna je danas za nju imala samo reči hvale...
Bravo Cvrle...
Pre neki dan kao da je bilo proleće. Iskoristio sam lepo vreme da pokosim travnjak, koji je uzgred, zelen i gust kao da je maj mesec.
Slušam tih dana prognozu, kao dolazi zima, cikloni, sneg, minusi... Brrrrr...
Napolju 15 stepeni, majca kratkih rukava...
Nažalost nas ljubitelja toplog vremena, meteorolozi su bili u pravu...
Sad se nadam da to više neće biti slučaj...
Ove slike su od pre par dana, plastenik sada kompletno pokriven crnom folijom. Kao što vidite, ovaj put sam najlon "ušuškao" skroz do folije plastenika. Prošli put je najlon stavljan samo do metalne konstrukcije, a posle smo non stop čupali korov koji je "džigljao" iz tog dela nepokrivene zemlje...
Slušajući prognozu, nisam hteo ništa da prepustim slučaju, pa sam pipikanere spremio za "minus".
Zatvorio sam otvore, "ušuškao" sam ih, uneta su burad sa vodom, nabačena slama, pripremljena hrana....
Pokazalo se da nisam pogrešio...
Srećom, pre ovih vremenskih nepogoda, posejano je i posadjeno sve što smo planirali.
U prvom plasteniku je salata, a u drugom mladi luk, spanać i grašak.
Naravno, ništa bez "pomoći prijatelja", Nikola je doneo svoju sejalicu, pa su grašak i spanać posejani dok kažeš "keks".
Nisam ni znao da postoji ovakva "mašina"... Nekada se proizvodila u Severu u Subotici, da li ima i danas da se kupi, pojma nemam...
Kako god, u rezervoar se sipa seme, sa srebrnom diskom se reguliše otvor kroz koji seme ispada, a sa donje strane je malo ralo koje pravi brazdu i potom i zatrpava istu. Dubina se takodje može podešavati...
Ove poljoprivredne radove smo napravili u zadnjem momentu, jer sada plastenici sa spoljne strane izgledaju ovako...
Doduše, čim je sunce malo izašlo, sneg je sliznuo sa vrha folije...
Voćkice vire iz belog pokrivača...
Još malo "zimske idile"...
Što se tiče planova za iduću godinu, oni su sledeći.
Konstatovali smo već da nekog ozbiljnog planiranja nema, jer niko živ ne zna šta će biti dogodine, ali takodje smo pisali da se mora raditi, tako da u par kratkih "crta" evo naših idaja za 2015-tu...
Što se tiče "zeleniša", do početka aprila i sadjenja Bobita paprika, trebali bi da poberemo i prodamo ovo što je pre neki dan sadjeno u plastenicima - salate, grašak, spanać i mladi luk...
Početkom aprila sadi se Bobita, rasad je već naručen i prve paprike bi na tezge trebale da stignu polovinom maja.
Dogodine ćemo ranije saditi paprike, pa bi samim tim ranije i trebale da se beru. Tih desetak dana je poprilična razlika u ceni na početku sezone...
Izmedju voćki kajsija, biće baštica sa zelenišima, uglavnom za naše potrebe, što bi rekli od svega po malo...
Na prostoru gde su izlazili pilići ove godine, skidaju se betonski stubovi i žica, a tu na proleće dolazi još voćki (višnje, trešnje, breskve)...
Pileći planovi idu u dva - tri smera.
Prvi je da koke koje trenutno imamo čuvamo, jer nose jaja.
Ne kažem, možda se po koja tu i tamo "prikolje", ali generalno, trebale bi da u narednih godinu dana nose jaja.
Počinjemo sa uzgajanjem belih pilića - brojlera.
Već imamo naručene prve, tako da čim malo otopli, dolaze mali pilići.
Nadam se da ćemo tokom godine doći do proizvodnje od 100 - 150 komada na svakih 3 nedelje.
Da se ne bi "zaleteli" krenućemo sa manjom količinom, pa polako povećavati "proizvodnju"...
Prostora imamo dovoljno, Erika će ih "sredjivati", nama ostaje samo da radimo na marketingu. Mislim da će ova vrsta piletine imati prodju, jer na kraju svake priče je - cena...
Razmišljanja idu i u "pravcu" ćuraka.
Mesta ima, ćurke se kupuju u maju i mislim da ćemo "pazariti" jedno 10 - 15 komada. Trebale bi da dospeju za klanje oko novembra...
Što se tiče ove "domaće" piletine, nisam još načisto da li ćemo kupovati nove dogodine...
Ako ih i bude, kupljena količina će svakao biti mnooooogo manja nego ove godine.
Za iduću godinu planiramo povećanje proizvodnje u "preradjivačkoj proizvodnji" kao i uvodjenje novih artikala.
Pečene paprike, ajvari, salate, trebale bi biti dopunjene sa pekmezima, sokovima, teglama sa slatkim...
U narednoj godini nema velikih investicija, nema zidanja, treba tu i tamo da se ponešto dovrši, da se napravi par staza i to je to...
Znači, nema odliva sredstava kao što je bilo ove godine...
I na kraju, moramo malo misliti i na sebe.
Kakvi su planovi Maje i Tamare ne znam, predpostavljam da bi Majus želeo da ima više vremena za čitanje, a Cvrle da se igra...
Što se mene tiče u proteklih mesec - dva dana sam nabavio par lepih modela što aviona, što jedrilica.
Jedrilice su mi za takmičenje. Nameravam da učestvujem u prvenstvu Madjarske. Šampionat se sastoji od devet takmičenja, a najveći broj se održava u Segedinu, koji je na sat vremena od Sente.
Nastavljam rad na projektu velikog Thunderbolta. Koliko ću napraviti najviše zavisi od slobodnog vremena...
I na kraju, možda se ponovim sa malim pit bike motociklom.
He, he, čudite se sad šta je to...
https://www.youtube.com/watch?v=mP5FQAG7dfU
Ni ja nisam znao do skoro, ali priču sam čuo od Žolta, tate Tamarine školske drugarice.
Naime, Žolt i drugari imaju enduro i moto cross motore i redovno idu u vožnju.
Da bi "zezanje" podigli na viši nivo, rešili su da kupe par ovih motorića.
Jedva čekam da stignu prvi, pa da ih uživo vidim i probam kako idu...
Nisam znao ni da nadomak Sente postoje dve moto kros staze. Jedna "priručna", tu na kraju grada, a druga pored Gornjeg brega, 5 km od Sente.
Na toj stazu su se vozile i trke za državno prvenstvo.
Ovim se "odjavljujem" za ovu godinu...
Još jednom, hvala svima koji su kupovali naše proizvode, hvala svima na mailovima "podrške", hvala svima na čitanju našeg dnevnika...
Vrata naše Svašta bašte su i dalje otvorena, dodjite i posetite nas...
Lep provod u narednim danima i sve najbolje u 2015-toj, iz Sente, žele Vam
Tamara, Maja i Mirče