Dnevnik - jul 2015
U današnjem dnevniku čitaćete od svega po malo, red kulture, red zanimljivosti, pa izveštaj iz plastenika, baštice & kokošinjca, tu je i sport, a na kraju poetski kutak...
Jutros sam dobio mail od jednog modelara iz Melburna, kaže tamo je hladno, pada kiša, ono, prava jesen...
E da može da napravimo neki mix, pa da "udesimo" i njima i nama...
Temperature su taman spram godišnjeg doba, letnje, sa preko 35 u 'ladu (a 'lada nigde). Zbog toga, šta se uradi do 8 - 9 ujutro i predveče od pola šest do mraka, to je sve. Preko dana nije humano izaći napolje, "sonček" baš "prži"...Šta da vam kažem i mačke su se "poizvrtale", pa se 'lade u ladovini gvozdene palube šlepa na Tisi...
Ovaj dogadjaj su uveličali sin i unuka Stevana Raičkovića, Miloš i Ana, došavši za ovu priliku iz New York-a.
Govore su održali i Predsednik Matice Srpske, Predsednik opštine, a hor Zavičajne fondacije "Stevan Sremac" je otpevao muzički deo manifestacije.
Moj stric Petar, jedan od glavnih inicijatora za podizanju ovog spomenika, bio konferansije i upoznao nas sa životom i delom čuvenog pesnika, kao i sa pričom oko podizanja biste.
Lično, zahvalio bi mu se na još jednom kulturnom "tragu" koji je ostavio u našoj lepoj varoši i u mojoj duši...
Inače, spomenik Stevanu Raičkoviću okrenut je prema reci koju je pesnik toliko voleo. Bista se nalazi u neposrednoj blizini spomenika Stevanu Sremcu, tako da će dva Stevana i te kako imati o čemu da "divane"...
Fotografije i tekstove o ovom predivnom dogadjaju možete videti na Facebook strani Zavičajne fondacije, a prilog RTV-a imate ovde...
Posle ove, sve naredne teme nekako su suviše prizemne.
Naša sugradjanka, pesnikinja, Tanja Kragujević pročitala je jednu od mnogih Raičkovićevih pesama posvećenu reci Tisi, kojom je bio toliko opčinjen.
Gospodin Bećković, pričao je o poznanstvu sa Stevanom Raičkovićem, Senti, Tisi, da bi potom otkrio i spomen bistu.
Krenimo redom, pre neki dan otkriven je spomenik našem pesniku i akademiku Stevanu Raičkoviću. Veliki broj njegovih dela posvećen je reci Tisi i našem mestu - Senti.
Govor koji je povodom ovog dogadjaja održao akademik Matija Bečković, mi obični smrtnici, teško da možemo i da prepričamo. To je trebalo čuti...
Verujte, meni su krenule suze...
Ipak, sledeća se sama nadovezuje, jer se jednim delom radi o Tisi. Naš mali Cvrle, pre neki dan uspešno je položio kurs u Veslačkom klubu "Tisin cvet"... Čestitamo...
Nije ni čudno što je Raičković bio zaljubljen u ovu reku...
Ne moram ništa da vam pričam, videli ste sami, deca veslaju, pecaroši na obali, sa druge strane plaža, narod sedi ili se šeta se po keju...
Pa, kako da ne "voleš" Sentu i Tisu... Ljudi moji, koliko nam je lepo ovde...
Što se tiče našeg malog salaša, sve je u najboljem redu...
Zeleniši se beru iz baštice..
...plastenik radi "pun gas"......a u kokošinjac su se uselili novi mali stanari... Stiglo je 200 komada Sussex-a i 100 malih New Hampshira...
Ko nije imao prlike da vidi "live", jednodnevno pile je ovoliko:
Ovi što su se sami izlegli, uveliko "piče" po dvorištu. Iako je prošlo skoro 5 nedelja, još se drže mama kvočke.
Ima ih raznih, belih, crnih, šarenih na braon, šarenih na crno... Svi su "slatki" na svoj način...
Kuvali smo i pekmez od kajsija. Recept se ne menja, tj. sve "naturale"...
Ono što vam pouzdano i iz prve ruke mogu reći, je da i kad pojedete pola tegle nema da vas muči kiselina ili žgaravica.
Naveći problem je zaustaviti se, jer se kašika sama vraća u teglu...
Ostadoše nam za današnji dnevnik još dve teme, zanimljivosti i "poetski kutak"...
Priča o izradi ovolikog modela je veoma interesantna, ali da ne bih opterećivao ovaj topic više teksta i slika možete naći na mom modelarskom sajtu: www.nsmodelers.rs
Direktni link za izradu Galeba G2 imate ovde...
I za kraj, da vas malo nasmejem i oraspoložim , a usput se i odjavim...
Već neko vreme radim na crtežima, dogovaram se sa "kooperantima" i pravo da vam kažem, jedva čekam da krenem sa konkretnom izradom.
Prva se odnosi na početak radova na projektu izrade RC modela mlaznog aviona Galeba G2 u veličini od 1/4 skale.
Slika sa leve strane nastala je na Čenejskom aerodromu, pre otprilike dve godine.
Model tog Galeba napravljen je u pogonima našeg "modelarskog kombinata" koji se tada nalazio u Novom Sadu.
U medjuvremenu, radionica se preselila u Sentu, tako da će novi, veći jet, biti pravljen ovde.
Udesio život, pa mu k'o u raju, samo gleda svoju ljubu Maju. Pre dve godine za ovo trebala je mašta, a danas ima ime, to je - Svašta bašta.
Uzdravlje i sve najbolje...
Pisano 23. jula 2015
Dok se paprike beru,u bazenu on se ladi,život ovog individualnog proizvodjača,poželeli bi i stari i mladi. I dušek mu je paprike boje,
gaće na cvetiće njemu dobro stoje.
Ne brinu ga ni kriza, ni Grčka,
a još manje šta se u Ukrajini "krčka"...
Uživajte...
Gledajući film u nekim momentima sam prepoznao sebe kroz priču koju je glavni lik mnogo bolje ispričao nego što ja pokušavam ovim tekstovima...
Pričice koje ovde pišem, sve se manje odnose na prodaju i ponudu naših proizvoda, a sve više su "fusnote" iz svakodnevnog života i utisci nakon velikih životnih promena.
Danas vas neću "gnjaviti" pričama iz Sente i sa našeg salaša. Od našeg prijatelja Nemanje dobio sam link sjajnog filma i rado ću ga podeliti sa vama. Odvojte dva sata i pogledajte ga. Nećete zažaliti...