Dnevnik - april 2014

predhodna strana...

Pisano 02. aprila 2014

Svašta se izdešavalo od zadnjeg "izveštaja".

Golub i Pedja su bili vredni i postavili su krov na pomoćnom objektu. Moram ih opet hvaliti, odradili su posao vrhunski. Krov je prav, zategnut, ivice ravne, baš sam zadovoljan.

Uostalom pogledajte...

Iznutra je sve lepo belo, čisto...

Cevi koje nisu ofarbane dolaze u pregradne zidove, a sve što će se videti je, kao i paneli, bele boje.

Naravno, kad majstor Ištvan bude zidao zidove onda će se svi spojevi zgrade i krova "ušuškati" i zatvoriti...

Počeli smo i sa radovima na terasi i nastrešnici ispred kuće. Prvo kao i uvek, zemljani radovi...

Kao što se vidi, ploču starog bunara smo malo spustili, tako da će ona biti ispod balkona. Ovaj bunar svakako neće biti u funkciji, imamo novi, ali će dobro doći da se u njega sliva deo vode iz oluka i iz spoljne česme...

I radovi na septičkoj od pomoćnog objekta su poprilično odmakli. Još koji red cigle, pa ploča...

Tu je i naš Đurika... Juče je počeo sa sredjivanjem zemljišta ispred i iza kuće. To sve hoću da lepo "picnem", povadim sve "zaostalo" iz zemlje (korenje, betone, cigle, djubre), potom da se sve izašovi, prefrezuje i na kraju da se posadi trava. Hoću duž ograde celog placa sa spoljne srane da stavim voćke. Praviće malo "lad", a biće i neke "vajde" kad krene da niče voće...

I na kraju, moram reći da sam i ja konačno bio vredan, frezirao sam pre neki dan od 11 prepodne do skoro 7 uveče...

Majstor Ištvan mi je pokazao kako se radi, ja frezu nikad u životu nisam koristio, pa potom polako, najmanja brzina i "udri".

Ruke su mi otpale... Jeste da ona ide sama, ali bez obzira, mora da se diže, spušta, usmerava, dere se, trese...

Zeznuo sam stvar, pa sam frezovao u cipelama, joj da ih vidite našta izgledaju... A tek "papci" kakvi su mi bili... Jedva sam ih oprao...

No, nema veze, zadovoljan sam rezultatom. Na mestima gde sam prošao par puta, zemlja je kao prašina.

Freza je "zakon" i baš sam dobro uradio što sam je pazario. Ovako pripremiti zemlju nema teorije bez mehanizacije...

U ponedeljak bi trebalo da dodje Saša iz Srbobrana i da se počnu sa postavljanjem plastenika. Dvorište je spremno...

Eto, došlo vreme i to da se radi.

Pozdrav iz sunčane Sente

Pisano 04. aprila 2014

Danas je tačno dve nedelje kako sam u Senti. Šta da vam kažem, uživam u ovom "novom životu".

I Maji i Tamari je takodje mnogo lepo, bez obzira što ovde dolaze za sada samo vikendom.

Ne da nismo pogrešili što smo se upustili u ovu priču, nego smo napravili pravu stvar.

Naravno, ja pričam u naše ime. Veoma je bitan način života i rada. Osnova našeg života je uvek bila kuća u kojoj se sve dešavalo, jer smo u sklopu kuće imali i firmu i radionicu, a i svi "bizmisi" su uvek bili vezani za taj naš prostor. Stoga nama nije bilo teško da okrenemo "novi list", jer nismo bili "vezani" za rad po tudjim ili društvenim firmama ili za neke poslovne prostore, radnike...

Sada je u Senti ista priča.

OK, "proizvodnja" još nije počela, ali sve pripremne radnje idu po planu, što ste videli do sada.

Kad se postave plastenici, konačno kreću i prvi poslovi koji će nakon nekog vremena početi da donose zaradu.

Ubrzo će biti gotovi i kokošinjci, tako da će se i tu početi sa uzgojem domaće živine pilića, a tu će biti i svežih domaćih jaja.

Ono što me vrlo ohrabruje je da se ljudi, već interesuju za piliće i jaja, jer žele da znaju odakle dolazi ono što jedu.

U sklopu gore pomenute priče o lakoći života u malom mestu je pričica od pre neki dan.

Pre dva - tri dana pitao sam strica gde da kupim voćke. Kaže mi da u komšiluku imam čovek koji prodaje voćke i objasnio mi je gde stanuje.

To popodne sam prolazio blizu kuće tog čoveka. Vidim ga kako uteruje auto u dvorišta. Otišao sam do njega, upoznali smo se i kad sam mu rekao ko me je poslao i šta mi treba, reče on: - Sedaj u auto da te odvedem da ti pokažem voćnjak koji smo skoro radili, a i hoću da vidim gde ti želiš da sadiš voćke, pa da ti dam i neki savet.

Tako je i bilo...

Ne moram pomenuti da se sve odigralo u krugu od 1 kilometar i da smo za 45 minuta imali tačan dogovor šta ćemo i kako raditi...

Sadićemo jabuke i kruške, a kako mi je rečeno, tako će se orezivati, da krošnje neće biti višlje od 2,5 - 3 metra. Razmak izmedju stabala će biti toliki da će se, kad se drva formiraju, krošnje skoro spajati, čime će se dobiti lep špalir voćki. Sem estetskog izgleda, drva će praviti i hlad, a voće će samo biti "šlag" na sve.

Inače, voćka košta 200,00 dinara, što je smešno u odnosu na cenu neke tuje ili sličnog ukrasnog rastinja...

Sad čekam da danas Djurika i unuk završe sa radovima ispred kuće. Nije im još mnogo ostalo, popodne dolazi neki Djurikin poznanik sa velikom frezom, da odradi frezovanje. Sutra ili u ponedeljak će da se odnese djubre, korenje i kamenje što je izvadjeno iz zemlje i to je to...

Ima još par "komada"...

Od nedelje se radi ovaj deo...

Od zidarskih radova, trenutno pravimo terasu...

Stigli su i plastenici. Trebao je šleper da se sve utovari i donese:

Vrata, lufterke, 96 lukova, bezbroj cevi, betonske stope... Ma, šta da vam kažem, delova k'o u priči...

Kad se sve istovarilo, puno dvorište...

Tako je i bilo...

Sve je pravo, sve je "u vinklu"...

Sutra nastavak radova, podizanje konstrukcije na trećem plasteniku i početak postavljanja folija...

Pisano 10. aprila 2014

Ne stigoh juče ništa da napišem i da postavim koju sliku od pokrivenih plastenika.

Radovi su, kao što je to već uobičajeno ovde, "tekli" po planu... Postavljena je konstrukcija i za treći plastenik...

Prvo su pokrivena krajnja dva plastenika...

Prosto je neverovatno sa kojom lakoćom "majstori" navuku foliju. Sve traje 5 minuta...

Kao što sam crtao u Corel-u tokom zime, plastenici su tačno došli dokle je bilo planirano...

Na kraju dana, sva tri su bila presvučena...

Juče je takodje bila "akcija"...

Djurika je iskopao kanal za postavljanje cevi za vodu i struju:

Moja malenkost je savijala 1000 komada žica sa pričvršćivanje folije za pokrivanje zemlje u plastenicima...

Sad već čuveni, majstor Ištvan, je izbetonirao terasu...

Ni komšiluk nije ostao poštedjen, izdao sam komšiji "direktivu" da pomeri seno, kako bi Djurika mogao da se "razmahne" i sredi sve do kraja...

Sve u svemu radilo se na sve strane...

Počeo sam sa pripremanjem zemljišta u plastenicima, dva puta sam krajnja dva frezovao...

I dok ovo kuckam, Saša je na putu iz Srbobrana prema Senti. Danas dolaze da povežu sistem za navodnjavanje "kap po kap", postave na plastenike vrata i lufterke, a sutra bih trebao da donesem prve rasade paprike. Znači za vikend počinje sadjenje...

Pisano 15. aprila 2014

Konačno mali up date za moje verne "čitaoce"...

Kaže moj prijatelj Dragan:

- Prvo ujutro što uradim kad upalim komp, gledam ima li nešto novo u "Kombinatu". I kad vidim šta se radi, porastem 2 cm od sreće i ponosa što se znamo...

Šta da kažem ti na ove lepe i ljubazne reči... Hvala je možda malo, jer ovakav kompliment davno nisam dobio...

I ja sam srećan ako mogu ovim tekstovima da unesem bar malo vedrine i možda neki tračak nade u ovim "ludim" vremenima. Nije nešto, al...

Energiju kou sam godinama ulagao u svoje modele preneo sam u ovaj "projekat" i mislim da se to vidi.

Sve ovo je još uvek novo, friško, "zeleno", ali polako staje na svoje noge.

Sinoć sam pričao sa drugarom Banetom, pa me pita kako mi je u Senti?

Već se ponavljam, ali možda vredi reći još jednom, meni je ovde svaki dan uživancija. Stalno se nešto dešava, stalno se radi, vide se rezultati i to je nešto što stvara neprestano zadovoljastvo.

Druga stvar je jednostavnost života u malom mestu. Nesporno je da malo mesto ima i svojih mana, ali sa druge strane ima i mnogo prednosti.

Sve zavisi od načina života, koji čovek vodi...

Pre neki dan, u četvrtak uveče, sam se spakovao i otšao na kratko u Novi Sad.

Zatekao sam našu prijateljicu u poseti kod Maje i baš sam joj se obradovao, jer je nisam video par meseci. No, radost me je brzo napustila, pošto sam celo veče slušao o lopovluku u njenoj firmi, o tome kako im otkazi "vise nad glavom", o tome koliko njen muž radi prekovremeno, naravno za "dž", ma šta da vam kažem, sve strašnije od strašnijeg...

Žena ono, "odlepila"...

U petak ujutro, odvedoh malu u školi, kad tamo naš poznanik, takodje doveo ćerkicu.

Ajd' na kafu, dodje čovek, kad ono isto k'o sinoć... Copy - paste...

Kasni plata, bila dobra firma, sad došli neki drugi, sve pokrali, nakupovali direktori sebi "besna" kola, podelili po 5 soma plate, sjebali firmu za par meseci...

Onda, kuknjava o ovom, pa o onom, znači, čovek vidno nezadovoljan, popizdio...

Otišao sam da vidim kevu, kad i ona kukumavči, te ne znam ovo, te ne znam ono...

Od njenog stana, sa Novog Naselja do Šajkaške ulice sam "putovao" 25 minuta...

Rekoh sebi, j..o ti ovo, daj da ja bežim nazad u moju Sentu...

Evo i malo slika...

Plastenici su gotovi, nameštana su sva vrata, lufterke (gornji delovi sa čela plastenika koji se otvaraju), Đurika je "picnuo" prostor ispred, sve je poravnato, sredjeno...

Stigla je i prva tura rasada paprike...

Da bi se počelo sa sadnjom, prvo smo morali da pripremimo plastenike. Sad je već malo frka, jer su rasadi prilično veliki i trebalo bi što pre da se sade.

Nije da smo u zakašnjenju, ali usaditi toliku papriku uopšte nije mali posao.

Pošto su i plastenici završeni pre par dana, kao što rekoh i oni se moraju spremiti.

Prvo sam pripremio srednji plastenik, za početak izfrezovavši ga još dva puta. Nemam ideje kako bi se zemlja spremila bez freze, verovatno nikako, jer motika i slični "instrumenti" tu ne pomažu.

...a onda valjak... Malo Đurika i unuk...

U medjuvremenu je stigla gradja za nadstrešnicu...

Nekako mi je promaklo slikanje postavljanje folija, a potom je bilo baš mnogo posla oko sadjenja rasada.

Da vam budem iskren, otpali smo dok smo posadili rasad u prvi plastenik.

Ja sam počeo prvi dan, usadio oko dva - tri reda, a onda smo sledećeg dana, od ujtro, pa skoro do mraka, Maja i ja posadili sve ostalo...

Riknuli smo, a to je tek prvi od tri...

Poza za sadjenje je da se ubiješ, stalno si savijen ili u čučećem položaju, jer se sve dešava na zemlji. Noge, butine i ledja su me "otkidale"...

Hteo sam da nam olakšam, pa sam naravno zeznuo stvar. Pustio sam kap po kap duže no što je trebalo, tako da se zemlja umesti da se malo ovlaži, za lakše bušenje rupa, baš natopila.

To je posle uticalo na samo sadjenje, ali da vas sad ne zamaram i tim stvarima...

Konačno, u prvi plastenik je sve posadjeno...

Od ostalih aktivnosti, tesari počeli sa izradom nadstrešnice...