Dnevnik - juni 2014
Pisano 05. juna 2014
Evo i mene konačno da napišem koju reč.
Kao što vidite, kompletnu priču o našem projektu prebacio sam na sajt Svašta Bašta.
Sajt je napravljen još u februaru i sada, pošto se polako "zaukava" proizvodnja, došlo je vreme da se stvari stave na svoje mesto.
Što se tiče aktivnosti ovde u Senti, šta da vam kažem, ludilo...
Majstora imamo tri - četiri vrste, paprike rastu, ima posla u i oko plastenika, a trenutno najveća preokupacija su mi pilići...
Pipike su sve veće i veće i baš se vidi na njima da su napredovali. Em što su porasli, dosta su i "živahniji", trče, mašu krilima, neki se već "kljuckaju", sudaraju se...
Morao sam već dva puta da im proširujem prostor...
Sad je sredina "jaslica" malo višlja od krajeva, što nije "hrdjavo" da se penju "uzbrdo" i jačaju batake... Mislim, zbog paprikaša...
Više nema da se njih 50 "parkira" u hranilicu i da spavaju...
Vidite, Mirčetove "lepotice"...
Polako im rastu i "eleroni"...
Sve u svemu, sa pilićima za sada sve dobro ide...
Ono što nisam znao je da je 28. juna zadnja isporuka New Hampshire jednodnevnih pilića za ovu godinu u Živinarskoj Zadruzi.
Sada moramo da uzmem još ovih malih pernatih stvorenja, kako posle ne bi došli u situaciju da bude nestašice piletine na tržištu.
Ne smemo da dozvolimo da se naviknete se ovo de luxe pileće meso, pa ondak nazovete Svašta Bašta firmu i mi kažemo "trenutno nema pipika"...
Stoga je naručena nova tura, kao i ova prva, ali x 2 tako da nema razloga za brigu oko snabdevanja...
Ono što sad predstavlja mali problem je činjenica da se jata u početku ne smeju mešati, pa moramo da napravimo još jedan "pipiland" ili ti kokošinjac.
Ovaj će biti malo veći i služiće da se živina od proleća do kasne jeseni drži u njemu i da odatle izlazi na ispust u dvorište.
Postoji mogućnost da se u tom novom objektu kokoške i petlovi drže i preko zime, ali sada sve to zavisi od broja živine i još nekih drugih faktore.
Naravno, ekipu izvodjača radova na novom objektu nećemo menjati, glavni zidar će biti Đurika, tesar je već danas bio da skine mere od krovne konstrukcije, a bravar će napraviti otvore za izlazak živine i vrata da se može ući u samu "zgradu"...
Radovi počinju za jedno desetak dana...
Kad već spomenuh bravara, našao sam jednog momka ovde u Senti koji radi ove poslove. OK, nije neka brzina, ali radi pedantno, precizno, a "taximetar" mu je u granicama normale.
Ne bi mi menjali našeg Goluba bravara, ali on je u Novom Sadu i to u mnogome komplikuje stvari.
No, iskreno, za neke ozbiljnije zahvate, zvaćemo njega.
Ovako, za vrata od kokošinjca, pomoćnu kapiju, vrata od garaže i slično, Ferika sve to odradjuje rutinski...
Vrata od garaže...
Na "sliki" se vidi da je i zgrada kompletno "presvučena" stiroporom od 50mm.
Đurika je sve to odradio, ali ima novog pomagača, umesto unuka sa njim sad dolazi neki klinac.
Mali je vredan, ne moraš mu ništa govoriti, zna šta treba da radi, precizan je i pedantan. Iskreno, da njega nije bilo, ne bi naš Đura to baš tako odradio.
Znate, Đura je kao onaj vic kad su pitali Cigu da li zna da svira violinu.
- Znam - reče Ciga - samo još nisam probao...
E tako i Đurika, zna on sve, ali nešto mu ide bolje nešto gore. No, zato sam ja tu, pa mu "udelim ostav" i onda radi ponovo ili ispravlja greškice.
Ne smem da grešim dušu, ovaj objekat, pošto smo ga tu zatekli na placu, zidan je kao nogama. Ti koji su ga pravili, ne da nisu bili majstori, nego nisu ni prošli pored gradjevinske škole.
Sada ne mogu da očekujem da Đurika napravi sve besprekorno, jer već u startu stvar nije idealna. Verovatno neki ozbiljan majstor ne bi ni prihvatio da to radi, ili bi koštalo kao "prva ljubav" dok bi se sve dovelo u red da se uopšte postavlja demit fasada.
Tako da, znajući situaciju, naš dobri Đurika je sve ovo mnogo dobro napravio...
Ova slika je, sad već od prekjuče...
Ramovi su u medjuvremenu ofarbani u temeljnu boju, a sutra će da se i zabele.
Panele sam doneo iz Novog Sada - zidni paneli od 40mm.
Oni su idealni, jer sem izolacije nema farbanja ili nekog posebnog održavanja.
Predpostavljam da je tajna uspeha ovako kvalitetne izrade u tačnom i pravilnom korišćenju alata i tehnike..
Onaj koji je pravilno juče koristio sve instrumente i resurse, bio je Nikola.
Pošto mu je braša angažovan da gletuje zidove i kreči donju kuhinju i garažu, pao je dogovor da zajedničkim snagama naprave pileći paprikaš sa knedlama...
Friško očišćeno pile težilo je 2618 grama... Kotlić je bio taman...
Kuvar se potrudio iz sve snage da paprikaš uspe i ne da je ispunio naša očekivanja, nego ih je i prevazišao...
Blizu kotlića, instalirao sam mu klupicu, da može, u ladovini, da pedahne kad se zamori od tog teškog rada...
A onda, obratite pažnju na idilu... Terasa, ladovina, tanjiri puni, crno vince, plastenici u pozadini...
Ja sam se "upropastio", sipao sam 4 puta i još je ostalo...
Danas je na "repertoaru" pasulj...
Kuvaće ga Milan, Nikolin burazer, a Nidža nam je već najavio, pošto mora od ranog utra da bude na salašu, da ga neće mrzeti da "uzjaše" bicikli i dodje na ručak...
Što se mene tiče, sutrašnji dan izgleda ovako, ustajanje u pola sedam, namirim piliće, ono, dam im vode, dodam hrane, onda "ulećem" u plastenike i berem jedno 15 - 20 kila paprike, pa onda presvlačenje, na glavu nabacujem moj Florida slamnati šešir i oko osam, pravac pijaca...
U petak dolaze moji iz Novog Sada, a idući petak se konačno završava škola.
Ne zna se da li se raspustu više raduje Tamara ili ja, jer se idući vikend Maja i mala "zauvek" doseljavaju u Sentu...
Nema više "studentskog života", stvari će posle tri meseca konačno da se vrate u normalu...
Sad odoh da pajkim, kao što sam napisao, sutra me čekaju "ozbiljne" aktivnosti...
Nije nam lako i treba sve ove napore izdržati...
Laku noć...
Pisano 12. juna 2014
Debelo smo već zagazili u jun mesec. Vreme leti, za koli dan počinje i kalendarsko leto...
Pre par dana pozvao me moj dobri prijatelj iz Šabca - Beli. Svi što su pratili modelarske topike na mom sajtu ( www.nsmodelers.rs ) znaji da je Beli čarobnjak u radu sa metalom i da su svi "scale" izduvni sistemi nastali u njegovoj radionici.
U razgovoru, pitao me je da li mi fali modelarstvo?
Kad sam razmislio, odgovor je bio:- Ne, ni malo...
Modelarstvo je bio jedan lep period mog života, pogotovo zadnjih 7 -8 godina kada sam pravio velike skala warbird avione.
Mnogo vremena, energije, rada truda utkano je u tu priču i samim tim rezultati nisu izostali.
Naravno, mnogo puta sam spomenuo sve "kooperante" koji su svojim savetima, radom, i angažovanjem pripomogli da se realizuju projekti na kojima sam radio.
Bez čika Duleta - glavnog inženjera, Goluba farbara, Martina koji je projektovao 3D crteže, Dragana na čijem su laseru sečeni delovi, Gojka strugara, malo pre spomenutog Belog i mnogih drugih, pogotovo iz inostranstva, ne bi bilo ni onakvih modela...
Sada, u novoj Svašta Bašta priči, ponavlja se slična situacija.
Opet je tu "onaj" koji smišlja, planira, gura, radi, ali bez ljudi koji imaju veće iskustvo i znanje u oblastima kojima se počinjemo baviti, mnogo toga ne bi bilo odradjeno kako treba...
Primer je recimo plan za piliće, u kojem je "mali Perica" (čitaj Mirče) zamislio da tovi jedno 200-tinak brojlera i otprilike isto toliko domaćih kokošaka koje bi nosile jaja...
E, ondak na scenu stupaju ljudi koji su te "pričice" prošli, pa su Mirčetu objasnili da to tako baš "neće da može"...
Ili Brojleri ili kokoške...
Malo ovog malo onog, ako se želiš ozbiljno baviti, nije dobro.
Tako je, recimo, koncepcija pomoćnog objekta sa tri kokošinjca, gde su prva dva namenjena tovnim pilićima, a treći sa ispustom, domaćim kokama, odmah "pala u vodu"...
Morali smo se odlučiti da li brojleri ili domaće kokoške, i odluka je pala na ovu drugu rasu. O tome zašto je to tako uradjeno već sam pisao na ovom sajtu u par navrata...
Kako god, domaće koke, pogotovo kada izlaze napolje u ispust ili ti dvorište, moraju imati neke druge standarde od tovnih pilića.
Bitno je da uveče imaju prostor gde će ući, gde će biti sigurne od svih onih životinja koje se hrane sa živinom, prostor gde će se skriti od lošeg vremena, prostor gde će vremenom, one koje ostanu duže, nositi jaja.
U planiranju uzgajanja domaće živine mora se voditi računa da se dva jata u početku ne mešaju, takodje se mora voditi računa o petlovima, ma šta da vam kažem, mnogo stvari koje tek kad ti se obrazlože shvatiš ta to tako jedino treba i može...
Sreća moja, pa sam upoznao ljude koji su se ili se još time bave i koji su voljni da svoja znanja i iskustva iz prakse podele sa nama.
Praksa je mnoooooogo bitnija od teorije, Interneta, knjiga...
Ne kažem da sve to nije važno, ali praktični saveti veoma mnogo znače...
Kako god, kad smo sagledali novo nastalu situaciju, ispostavilo se da fali još jedan kokošinjac. I to ne da fali, nego baš treba. Šta više, ne sme da bude ni mali jer će dobar deo "pipika" provoditi vreme u njemu.
Drug Djurika je čim je čuo priču, znao šta ga čeka. Planovi oko zidanja, betoniranja nekih drugih stvari, odloženi su do daljnjeg i krenuli smo da pravimo novi objekat za koke...
Kombinovalo se da li da stoji ovako, ili onako, da li da bude manji ili veći, no na kraju je smišljeno kako treba da izgleda, a vreme će pokazati koliko smo bili u pravu.
Djurika počeo da kopa temelje, srećom ubrzo je stigao Nikola, tako da smo zaključili da se ne "zezamo" i da odmah napravimo veći objekat...
Zabodeni su novi kočići i ubrzo...
Dva postojeća zida ćemo iskoristiti, a dva nova će biti nazidana. Prednji, onaj duži deo temelja, će biti niža strana, sa dva ispusta za ulazak i izlazak pilića, a sa bočne strane će biti vrata kroz koja će se ulaziti u kokošinjac.
Krov će biti na jednu vodu...
Juče su stigli blokovi, armatura, pesak za "tampon", a temelji su izšalovani...
Pošto nije pisano soro sedam dana, ostao sam dužan par slika od pomoćne zgrade, koja je dobrim delom sad već završena.
Na celoj zgradi je postavljena demit fasada od 50 mm, a zadnja i strana do kokošinjca su okrečene...
Prednja strana i bočna na kojoj su vrata od garaže biće finiširana sa belom cementnom fasadom koja se nanosi u tri sloja.
Pošto je temperatura mnogo visoka za te gradjevinske radove, ostalo je da se sa prvim malo "hladnijim" danima i to odradi...
U medjuvremenu su završeni radovi na kompletnoj strujnoj instalaciji, a garaža i Majina letnja kuhinja su izgletovane i okrečene u belo...
Sad je ostala da se odradi keramika, tj. da se polepe pločice i to je to...
Malo se radilo i na marketingu, gde smo sem ovog sajta, koji iz dana u dan, ali doslovno, ima sve više posetilaca, odradili i reklamu na kombiju.
Postavljena je i tabla na zidu pored kapije...
Da li sam spomenuo piliće?
Juče ja ušao u prostoriju gde su smešteni, a oni sede na vrhu lesonita...
Mal' me šlog nije strefio...
Male pernate nemani rastu iz dana u dan i sad su, sem što su veće, postale i sve "ludje"... Kad jedno potrči i počne da maše krilima, eto odmah njih sto to isto rade...Sudaraju se, pijuču, skaču jedno na drugo...
Neke se i kljucaju medjusobno...
Da bi imali mesta morao sam već u par navrata da im proširujem "pansion"...
Čak sam im napravio i "igračke" pa nek' naskaču na letve, neka "vedžbaju" batakove...
Pazi onog jednog, sedi na pojilici... Cccccccc.....
Ovih dana je sunce nemilosrdno pržilo te sam morao da male pipike zaštitim od toplote. Ventilator je preko dana non stop radio, a ispred vrata sam im napravio "baldahin"...
Koliko god da izgleda "šašavo" i te kako pomaže...
Bravar je odradio i vrata sa sitnom žicom i sada preko noći ne zatvaram PVC vrata, a ova nova štite od neželjenih "gostiju"...
Naravno, pošto toliko jedu, a sve su veći i veći, automatski više ke...ju, pa je juče stigla nova tura sena...
Inače pilići sve više "troše", pojeli su do sada 125 kilograma hrane!!! Danas idem da kupim novu turu klope...
Kako god, samo da su živi i zdravi...
Pozdrav
Pisano 23. juna 2014
Kao što vidite tekstovi se polako proredjuju.
Razlog je jednostavan, vremena je sve manje i manje, paprike rastu, moraju da se beru, oko pilića ima sve više posla, a tu su i radovi oko kuće.
Ajde, sa ovim zadnjim da počnem današnje pisanje...
Prošle subote temperatura je bila niža nego predhodnih dana, tako da su došli majstori, kako bi na pomoćni obekat postavili fasadu.
Sa zadnje strane i one prema kokošinjcu, završni "glanc" dao je Djurika, ali iskreno, to je moglo i bolje da se odradi.
Ono što mi se nije svidelo je činjenica da se ispod belog kreča vide tragovi od gletarice. Nisu ti risovi veliki, ali su, kada se pridje bliže, ipak vidljivi.
Zato je rešeno da sa prednje dve strane, posao završnog finiša ipak odrade profesionalci, da ne kažem, moleri...
Za Djuriku i dalje nije bilo odmora, šta više, radio je na dve strane.
Izliveni su temelji i donja ploča novog velikog kokošinjca...
Zidovi će danas biti započeti...
Taman dok se zidarski radovi završe, pilići će biti spremni da izadju u ispust. Totalno sam im uklonio lesonite i sad su se "razmilili" po celoj prostoriji.
Mali pernati djavolčići baš dobro rastu, što se vidi em po njima, em po količini hrane koju "stamane"...
Mnogo veći posao Djurika je imao sa betoniranjem placa ispred i iza kapije.
Ovde se nije štedelo na betonu, jer je to prostor na kojem će ponekad doći i neki "tamić", kombi, možda neko malo teže vozilo.
Stoga je beton malo deblji i ojačan armaturnom mrežom...
Ipak, pre betona morali su se odraditi zemljani radovi tipa skidanje sloja zemlje, šalovanje, postavljanje "tampona" peska...
Tek nakon toga izliven je beton...
Ovim je završen deo uredjenja ove strane dvorišta. Ima tu još nešto sitno da se odradi, ali to su sad već sitnice u odnosu na radove do sada...
Prošli vikend konačno su u Sentu "zauvek" stigle Maja i Tamara. Rezultati ženskih ruku odmah su se videli na uredjenju prostora izmedju plastenika...
Kao što napisah, paprike rastu li rastu...
Prošle nedelje prvi put sam išao na kvantaš da ih prodajem, jer su količine bilo prevelike za senćansko tržište...
I najnoviji rasadi paprike za pečenje lepo napreduju...
Ova sorta dospeva tamo negde u avgustu.,,
I još par rečenica za kraj, prvo, posla ima sve više i više. Naravno, to se nekako i podrazumevalo sa činjenicom da i paprike, ali i piplići rastu i traže da im se posveti sve više vremena.
Kad smo pre neki dan brali one silne peprike i Tamara je uzela učešće u radu.
Dok smo ih Maja i ja brali, mala je merila, punila džakove i donosila nam prazne kese u plastenik. Posao koji je obavljala, nije težak, ali pomoć nam je dobro došla.
Sa druge strane, nije loše da dete od malih nogu polako stiče radne navike i da razume sa lova i stvari ne padaju sa neba, nego mora da se radi.
Ta kategorija vaspitanja, kao da je pomalo zamrla u "modernom" svetu.
Sutra ujutro idemo na pijacu da prodajemo paprike.
Voli dete da ide tamo sa mnom i ne moram da je teram da to radi. Šta više, sinoć mi je 5 puta rekla: - Tajo, nemoj da me ujutro ne probudiš...
Prošle nedelje smo nas dvoje imali mnoge interesantne "projekte".
Svakodnevno idemo da igramo tenis. OK, nismo nas dvoje sad neki bog zna kakvi igrači, ali malo se istrčimo, malo oznojimo, lepo nam je zajedno, a mogu vam reći da mala i sasvim lepo napreduje, udarci su joj sve bolji, i baš se vidi napredak.
Potom, poslastičarnica, sladoled...
Juče smo išli kod Nikole na salaš.
Koja uživancija, Nikola joj namestio male merdevine, bralo dete kajsije sa drveta, jela trešnje, višnje...
Vozali smo se bajsevima po dolmi, gledali baštice, polja sa ječmom...
Sa dolme se lepo vidi par salaša. Kad ih uokvirite sa dve šake izgledaju ko slike Save Stojkova...
Milina za oko, ali i za dušu...
Pisao sam ovde ranije da mislim da će dete imati lepše i srećnije detinjstvo nego u velikom gradu.
Posle ove nedelje, posle vremena provedenog zajedno u kući, dvorištu, na terenima, u prirodi, potpisujem da je tako...
Tu je i Tisa, moj burazer ima čamac, sa lepim vremenom ići ćemo na bazene, svaki vikend dolazi neka "delegacija" iz Novog Sada...
Život nam uopšte nije dosadan, šta više, radimo razne poslove, stalno smo napolju, na vazduhu...
Malo "akcije", malo "gimnastike", vide se rezulati, a ima se vremena i da se sedne, popije kafica, popriča o svemu...
Vidim da i Maja uživa u svemu, verujte, i naš "odnos" se popravio, nema stresa, nema frke, sve je maksimalno opušteno, easy...
Za koji dan dolazi nova tura pilića. Kokošinjci se spremaju da prime nove "stanare". Od sutra se kreče, treba da stigne piljevina, slama je već obezbedjena.
Kao što vidite, svakodnevno ima nekog posla. nije to de se "pada s' nogu" ali od ujutro do uveče ima šta da se radi.
Polako se vidi kraj gradjevinskim radovima, ostalo je da se izbetonira još par staza, da se polepe pločice u Majinoj letnjoj kujni i da se kupi, donese i u dvorište nanese sloj crne zemlje.
Tu je i postavljanje ograde oko ispusta za piliće.
Mislim da je to sve za ovu godinu.
Bazen nećemo postavljati sada, još malo i prodje juni, dok sve iskopamo, postavimo nazidamo proći će i juli. U avgustu su već kraći dani, nema tolko kupanja, tako da taj "projekat" ostaje za iduću godinu.
Na jesen se sadi još voćki, vinova loza...
Odoh sad da spavam, ujutro se ranije ustaje, beremo paprike, potom pijaca, pa idem u par marketa da vidim da nosimo robu...
Popodne sport, još malo "akcije" oko plastenika, pilića, dvorišta...
Čujemo se za koji dan...
Uzdravlje...