Dnevnik - jun 2015
Pisano 09. jun 2015
Kalendarski, leto tek što nam nije zakucalo na vrata. Za sada, poslalo je u izvidnicu svoje visoke temperature.
Pravo da vam kažem, ne znam šta mi više smeta, da li kad je napolju zima ili kad "prži" preko 30. Matorim valjda, ko zna...
U zadnjih par dana sam predveče u plastenicima zakucavao "pritke" - drvene kočiće koji drže paprike da ne polegnu.
Paprika ima relativno slab i plitak koren, a brzo raste i plod joj je težak. Vremenom, stablo se samo sruši na jednu stranu. Zato mora da se vezuje.
Prošle godine sam bio lenj, pa sam vezivao paprike u pravcu biljaka, tj. posle svake 4-te sam ukucao po jedan kočić. Potom je od kočića do kočića sa obe strane paprika bio vezan kanap. Nisam ja izmislio tu "tehniku", video sam je na internetu, ali pokazalo se da kad se tako vezuje, kanap dosta sabije grane uz stablo, pa nema mesta za plod.
Ove godine sam koristio metod Saše iz Srbobrana, koji kočiće postavi uz svaki red paprika sa leve i desne strane, pa kanapi tako idu pored samog reda i paprike se "naslone", ali nisu "sapete"...
Da li je ovako bolje, "će vidimo", ali znam da sam praktično zab'o duplo više letvica nego predhodne sezone.
Ne volem te monotone poslove, ali šta ću, treba i to da se radi...
Od pre neki dan je i Maja krenula na pijacu, počela je sezona paprika. Prve smo brali u subotu uveče i mogu vam reći baš su lepe. Za sada smo jedini sa Bobitama na pijaci, ima paprika koje liče, ali im je kora dosta tanja.
Našem malom komšiji Đokici, takva klima ne smeta, nabacio je frizuru, mišiće, okružio se sa 5 riba na bazenu, pa uživa... Kad će ako ne sad, iako, doduše, malo je rano počeo, no...
"Summer time" nas ne ometa u svakodnevnim aktivnostima.
Malo se drugačije organizujemo, preko dana radimo šta možemo unutra u kući i letnjoj kuhinji, a predveče "izmilimo" u plastenike, bašticu, 'vatamo se kosilice, creva za zalivanje...
Pošto je sezona jagoda rešili smo da kuvamo pekmez.
Sve figurice ja Maja sama pravila. Verujte, to je skoro veći posao od pravljenja same torte, jer treba mnogo više preciznosti i vremena.
Moram da hvalim mog Majusa, ne da je bila vredna u zadnje dve nedelje, nego nije stala. Pravila je par torti, počeli smo sa kuvanjem pekmeza od jagoda, radila je u baštici, a di su oni svakodnevni poslovi...Torte za malog Mateju su posebna priča. Svaka je bila drugačijeg ukusa, a morale su se ispuniti i dečije želje, tako da je na jednoj bio bager, druga je bila kao auto, a nije izostao ni Miki Maus...
Da bi letnja kuhinja počela da služi onome za šta je namenjena, morali smo da pazarimo šporet, "Džemko" je tu i kuvanje je moglo da počne...
Uspeli smo da nadjemo proizvodjače, tako da smo dobili extra kvalitetne jagode, namenjene baš za pekmez ili džem. Doduše, malo se i jelo, tako da teorija da su samo za pekmez pada u vodu. Monooooogo su fine, veoma slatke, a od 50 kg nismo bacili ni jednu!!!
Da li treba da spomenem da je recept 100% domaći?
Ne moram, ali ipak da se zna, znači, samo jagode, šećer i po koji limun. Zašto limun, pojma nemam, ali vidim da su ga Maja i Brankica stavljale, pa one valjda znaju...
Nema konzervansa, nema džemfiksa, želea i ostalih "špecija"...
Danas kuvamo zadnju turu, ima oko 150 tegli (ipak mi nismo fabrika), tako da ako vas interesuje pekmez, javite se Maji, da posle ne bude "joj, nismo znali"...
Prošli petak, baš kao što i treba, stigle su prinove... Ispod kvočke pojavili su se pilići...
Nažalost, od dve kvočke, samo je "crnkinja" imala piliće, dok je ona bela "džaba" ležala na jajima. Nije bilo ni jednog...
Shodno tome, belu sam "pedalirao" u kokošinjac sa ostalom domaćom živinom, a mladoj majci je napravljen apartman da uživa sa decom...
Ne mogu da se otmem utisku da je gospodjica vodila "raskalašan" život, jer ima i žutih i crnih pilića. Cccccc...Podseti me ovo na onaj vic kad mali crnac pita mamu belkinju:
- Mama kako to ja crn, a ti bela?
- E sine, kakva je to bila žurka, dobro da nisi doberman...
Najsladje pile je jedno malo, koje je pola crno, pola žuto...
I za kraj, slika tipičnog letnjeg predvečerja na salašu, kad se senke izduže, a deca raspuste...
Čuo sam skoro na "tranzistoru" staru dobru stvar...
https://www.youtube.com/watch?v=7zWEnMroTaI
Možda i vas vrati u '87...
Pisano 21. jun 2015
Prvo i pre svega moram da se zahvalim svima koji kupuju naše "zeleniše". Pre neki dan sam opet išao u Novi Sad i nosio "po kućama" kese sa našim proizvodima.
Četvrtak se "iskristalisao" kao dan za isporuku u NS-u. Petkom je "velika pijaca", tako da u četvrtak uveče friške paprike stižu kod prodavaca na Limanskoj pijaci i u Beočinu.
I u Senti se broj kupaca svakodnevno povećava, a rečenica: "Tražili smo vas na pijaci" je postala veoma česta.
Dolazak u Sentu je i planiran za takav način "poslovanja", što znači, mi ovde gajimo, a prodaja ide u Senti i u Novom Sadu.
Tako je bilo prošle godine, tako je i ove.
Priča se sve više i više "zaukava"...
Ove godine planirano je i više proizvoda koji se čuvaju u teglama, recimo pekmezi, slatko, sokovi...
Pred jesen, kao i prošle godine, praviće se kisele salate, naravno biće i pečenih paprika...
Trenutni hit je baštica u kojoj nema šta nema...
Paradajz je počeo da se crveni i verujem za iduću nedelju eto i njega u ponudi...
Ista priča je i sa "čerijem". Jedino se bojim da ga neće biti dovoljno, jer Cvrle i ja kad god prodjemo čim vidimo neki zreli, odmah ga, onako usput, pojedemo...
Iza paradajza lepo napreduje patlidžan...
...tu su i cvekla, boranija i karfiol...
OK, to je ono što će biti, a ono što već ima su recimo tikvice (tri vrste)...
Uostalom, vidi ovu lepotu....
Kad se "zeleniši" naberu, pa slože, onda to izgleda ovako: "Senćanska ikebana"
Malo "makro mode"...
Podseti me ova zadnja slika na onaj vic kad su Sose brale krastavce na njivi, pa kaže jedna:
- Ovaki je i u mog Lale...
- Taki velik? - pita druga
- Ne, taki prljav...
Dobro, dobro, mi naš peremo... Mislim na krastavac...
Sve u svemu, uživamo u "pilećim nestašlucima"...
Inače, ima ih svuda, i u baštici i u plastenicima, uspeli su i u komšinicino dvorušte da udju, mali su prodju kroz žicu, pa kad ih je Roksi, Veronikin ker pojurio, al je bila "bežanija"...
Pre neki dan panika, ušli svi u plastenik, pa se pogubili.
Deru se, pijuču, pazi njima tamo medju paprikama k'o u džungli...
Jedva ih "keva" pokupila sve...
Pisao sam vam o pilićima što su se izlegli iz jaja, ovde na našem salašu. Joj, da ih vidite što su slatki...
Mama kvočka ih je pre neki dan počela izvoditi napolje.
Ona ide, a ovi mali blentavi, samo trčkaraju oko nje, pa se sudaraju, mašu krilima...
Kad se umore onda poležu, poneko se popne na mamina ledja...
Što se tiče Sussexa i New Hampshira, domaćih pilića, e pa sad već polako mogu najaviti da će za jedno mesec - mesec i po dana biti klanja.
Ove "pipikanere" sam polovinom februara kupio u Vrčinu, a razlog je bio taj što mi je čovek od koga sam uzeo garantovao da ćemo dobiti samo petlove.
Kako zna kod jednodnevnog pileta šta je petao, a šta koka, pojma nemam, ali reče: "Sa 98% sigurnosti dobijaš petlove"...
OK, pilići stigli, narasli kad ono, najmanje 1/3 kokoške, možda i više...
Šta sad da radimo, nisu nama problem ni koke, jer ima ljudi koji žele baš kokoške, a kad pronesu imaćemo opet "every day" domaća jaja.
Moram vam reći da se pilići polako već naručuju, tako da ako ste zainteresovani, bilo bi dobro da se javite, pa da vas "stavimo" na spisak.
U ovoj turi ima slobodnih još jedno 100-tinak komada. Cena je ista kao i prošli put - 4,5 evra/kg...
Za šest dana idemo ponovo u Živinarsku zadrugu u Novom Sadu i kupujemo novu turu Sussex-a & New Hampshira.
Uzećemo jedno 200 - 250 komada, a ovi bi trebali da dodju "na trpezu" u decembru - januaru...
Što se tiče života u Senti, rekao sam vam do sada da uživamo?
Verovatno jesam, jedno 100 puta...
Na mom modelarskom sajtu pisao sam o "avanturama" sa novom takmičarskom jedrilicom.
Maja se naravno istakla, napravivši tortu po Cvrlrtovoj želji...
Prošle nedelje smo Tamari pravili rodjendan, doduše sa malim zakašnjenjem, jer je imala gips na nozi, pa nije bilo "đipanja" na dan pravog rodjusa. Uz senćanske drugare, došli su i novosadski...
Baš je bilo lepo...
Ovog vikenda je bilo živo u Senti, održavao se skup motoraša, a bili su i "Dani tisinog cveta".
Kej je bio zatvoren, postavljene su mnogobrojne budice i mogli su se pazariti razno razni proizvodi.
Baš je bilo lepo, svake večeri mnogo sveta izašlo je u šetnju. Ljudi su uživali u druženju, ali i u muzici sa podijuma.
Ovo me je podsetilo na vreme od pre jedno 35 - 40 godina, kad je svako predveče postojao korzo.
Imam dovoljno godina da se sećam toga, od Minjona do Tise, od pet - šest popodne do mraka, ljudi su izlazili, šetali se, družili...
Bila su to neka druga, neću da kažem srećnija, ali svakako opuštenija vremena.
Kad bi se tako nešto moglo ponovo "oživeti"...
Inače, Senta, iako relativno mala, ima turistima mnogo toga da ponudi.
Možda vam prezentacija grada na internetu pomogne da steknete bolju sliku o našoj lepoj varoši:
http://www.zenta-senta.co.rs/sr/Upoznajte_Sentu_1
Ako se kojim slučajem odlučite da dodjete, svratite i u Svašta baštu...
Uzdravlje, odoh sad da berem paprike, sutra u šest ujutro isporuka u Senta prometu...