Pisano 09. avgusta 2015
Dragi moji prijatelji, sve što je lepo ima kraj, tako da ćemo i ovaj naš dnevnik polako da završavamo...
Nemojte biti tužni, ovo ne znači da totalno prestajem sa pisanjem, ali kao što ste čitali, vratio sam se hobiju, modelarstvu, počeo opet da budem aktivan na svom modelarskom sajtu, na RC Universu - globalnom modelarskom forumu, tu je svakodneva korespodencija na Facebook-u, tako da ja od ratara - živinara postadoh novinar.
Pitanje je samo, ko će da radi ako se ceo dan provede nad tastaturom?
Proteklih meseci mogli ste čitati deo naše životne priče, pratiti od ideje do realizacije projekat "Svašta bašta".
Videli ste da je osnovna ideja bila dobra, da su se malo u hodu menjale koncepcije, da smo prošle godine i suviše ambiciozno ušli u sve ovo, pa smo morali neke stvari da redukujemo...
Sada je cela priča uplovila u mnogo mirnije vode, posla ima, radi se, generalno ni jedan od poslova ovde na "salašu" ne donosi "brdo para", ali sa više strana "kaplje", pa kad saberemo, a mi zadovoljni...
Pričao sam već sto puta, ta stalno pišem i govorim jedno te isto, da novac nije "glavni lik" u Svašta bašta serijalu. Naravno da je važan, ali i mnoge druge stvari daju težinu.
Preseljenje u Sentu bio je sjajan potez, napravljen u pravom trenutku.
Glavna stvar je posao koji imamo, koji smo opet sami sebi obezbedili.
Sem ekonomskog momenta, Senta je predivna i u njenim čarima i "slikama" uživamo.
Mir, tišina, lakoća življenja u manjoj sredini, ljudi koji se poznaju, ljudi koji su drugačiji od većine stanovništva velikih urbanih sredina, jednostavnost života, pa slobodno mogu reći i mnogo jeftiniji svakodnevni život, takodje u mnogome doprinosi da se čovek oseća zadovoljno i srećno.
E sad, kad se sve to "udrobi", pa kad na to dodam koliko smo se mi "preporodili", opustili, postali zadovoljni, uživamo u malim svakodnevnim stvarima, nemamo ni trunku stresa, briga, sekiracije, onda je to ono što je naša Svašta bašta priča.
Ja sam pokušavao pisanjem na ovim stranicama da vam dočaram sve gore navedeno. No, predpostavljam da mnoge stvari morate sami doživeti da bi ih shvatili...
Opet, da bi ste ih doživeli, morate se menjati, biti spremni da rizikujete, da se upuštate u nepoznato, morate biti vredni, iskreni, verovati u sebe...
Manje više, par gornjih pasusa je ono što je prikazano i u filmu čiji sam link stavio u prošlom tekstu...
Završavajući pisanje ovog dnevnika (što ne znači da se više nikad neću oglasiti), daće mi vremena da pišem o novom, meni trenutno prilično interesantnom i uzbudljivom projektu - izradi jet modela aviona Galeb G2.
Kada smo odlučili da ćemo se seliti iz Novog Sada, prodao sam sve svoje RC modele.
Mislio sam, bio sam i takom raspoloženju, da se više nikada neću time baviti.
Koliko je to bila "truba faza", govori da sam jednog dana prošle godine, na vrata garaže naterao kombi, otvorio zadnja vrata istog i pobacao u njega sve časopise, papire, planove, čak i mnoge uspomene.
Potom pravac deponija...
Šta da vam kažem, godine i godine hobija, skupljanja svega i svačega, završile su na djubrištu.
Svi oni modelrski žurnali, kojima sam se svakom ponaosob radovao kad ih je poštar donosio ili ih nalazio u sandučetu, prospekti, usponeme, čak i neke slike, medalje, sve je to nestalo...
Kraj, gotovo, nikad više, ende, the end, konjec...
Delovi i oprema, alati, cirkular, sve je to prodato ili dato...
U Senti sam doživeo preporod, kao da sam imao "duhovnu menstruaciju", pročistio se...
Ove godine, sa viškom slobodnog vremena, javila želja se ponovno bavljenje modelarstvom.
Pipkao sam, ovaj model, onaj model, jedrilica, ali nekako nije bilo to to...
Znate, ja sam se godinama ozbiljno bavio tim hobijem, posećivao svetska takmičenja, znam "Šumahere" modelarstva, a sve što sam kupovao ili probao bile su loša zamena za prave stvari, prava uzbudjenja...
Malo po malo, iskristalisalo se šta mi je činiti, rešio sam da završim nikada ko kraja "doteran" projekat našeg mlaznog aviona - Galeb G2.
Gledajte na projekat o izradi modela Galeba G2 kao na priču sličnu Svašta bašti.
Kako? Pa lepo...
Pre par godina započeo sam priču od "praznog lista papira".
Malo po malo stvorio se tim ljudi, moji drugari, "kooperanti", kako ih ja zovem, bez kojih od svega ništa ne bi bilo.
Opet se ulaže veliki trud i rad...
Priča je dovedena do negde i onda je stala. O svemu ovome mnogo detaljnije je pisano na mom modelarskom sajtu.
Sad je stvar ponovo pokrenuta i polako se zaukava...
Trenutno, niko nema pojma gde će ova priča voditi i kako će se završiti.
Imam ideje, imam vizije, kao i sa Svašta baštom, ali do realizacije je dug, mada realan put.
Izrada modela, pisanje na nsmodelers sajtu, na RC Universu, Facebook-u, deo su toga projekta, koji me trenutno veoma zaokuplja, inspiriše i uzbudjuje.
Kao i za Svašta baštu, trebaće vremena, truda, rada, para naravno, ali ja duboko verujem da će sve to na kraju na neki način vratiti.
Sveto pismo kaže: - Kucaj, otvoriće se...
Zbog toga, ako želite da idete samnom u novu avanturu, posećujte moj modelarski sajt ( www.nsmodelers.rs ), Facebook stranu, a šta modelari širom sveta misle o našem malom "Modelarskom kombinatu" čitaćete na RC Universe-u... Ima link sa sajta...
Da zaključim, Svašta bašta radi, zeleniši se sade, beru, pilići se tove, prave se pekmezi, salate, dolazi se u Novi Sad, idemo na senćansku pijacu...
Stvar je dovedena u jedno stabilno stanje i shodno tome, ne bih da vas "smaram" pričama koje ste već čitali i sad se ponavljaju...
Mailovi sa novitetima će i dalje stizati u vaš inbox, kao i poruke kad dolazimo i šta donosimo od proizvoda...
Čućemo se i telefonom...
Od pre dve - tri nedelje, okrenuo sam se priči o "Galebu G2".
Ono što mogu da vam obećam, je da ona neće biti ništa manje interesantna, šta više...
Hvala svima na posetama stranicama našeg Dnevnika...
Čujemo se i vidimo...
Uzdravlje i svako dobro...