Meteorolozi najavljivali da će prošle nedelje biti velika zima, kad ono k'o u vicu "kad indijanci već dve godine seku drva"...
Doduše, negde je i bilo padavina, ali Sentu je sav taj kijamet zaobišao.

No, pre desetak dana nismo znali da ćemo se "provući", tako da smo se "ozbiljno" pripremili za hladne dane...



Srećom, šal nam nije trebao...

Šta više, vreme je bilo skoro kao prolećno, pa smo mnogo toga odradili u Svašta bašti.

Lepi dani su me namamili da sredim bazen.
Iskreno, nisam ovako rano radio na čišćenju i sredjivanju vode, ali lep pun bazen čiste vode ostavlja mnogo lepši utisak u dvorištu.
Do kupanja ćemo naravno sačekati, ali ako ništa drugo, bar nam je lepo kad izadjemo napolje...




U pozadini slike vidi se da je majstor Ištvan izmalterisao kokošinjac.

Ostalo je da se malter malo prosuši, pa da sve potom okrečimo u belo.

Moraćemo da prekrečimo i fasadu od pomoćnog objekta, jer je prostor gde je izlazila živina uprljan od "šljapkanja pilećih nožica"...











Pošto pilića više nema, skinuta je i žica sa stubova koji su ogradjivali ispust.
Umesto mreže sada su postavljene samo žice od 3mm koje će pridržavati vinovu lozu i kupine.

Ova slika je napravljena pre neki dan, a u medjuvremenu je prostor izašovljen.
Morali smo sve da prekopamo, jer freza ne može da udje u zemlju toliko duboko kao kad se posao odradi sa ašovom.


U ovom delu dvorišta planiramo da napravimo bašticu za zeleniše.
Prvo će Nikola ovih dana posaditi vinje i trešnje, a potom će medjuredno da se naprave leje.


Majstor Ištvan je završio i radove u letnjoj kuhinji i u prostoriji do nje.
Uneli smo i deo pultova i nameštaja, Maja je pre neki dan kupila materijal za zavese i draperije ispod pultova. Nadam se da će ovih dana i to biti okačeno...



U susednu prostoriju "uselile" su se moje "igračke"...


Vreme će pokazati koliko će biti tu, ali za sad, bar dok ne krene neka ozbiljnija "proizvodnja", vozila i letilice biće ovde "parkirane"...

Kad već spomenuh letilice, prošle nedelje sam otvorio sezonu.


Na aerodromu Bikovo pored Subotice počeli smo da treniramo za takmičarsku sezonu koja nam predstoji ove godine.

Posle mnogo godina pauze letenja RC jedrilica, vratio sam se toj kategoriji modelarsta.

Jedrilice su "zgodne" za letenje, jer ne traže neke posebne uslove, ne treba mi bog zna kako sredjen aerodrom, a model za manju takmičarsku kategoriju mogu leteti malte ne u produžetku dvorišta...

Kao i u svakom sportu i ovde je najvažniji trening, a sad koliko ću imati vremena da posvetim hobiju, videćemo tokom godine.
Ono što trenutno znam je da planiram da učestvujem u prvenstvu Madjarske i na par takmičenja Evropskog kupa - Eurotour.

Moj prijatelj Adam i ja prijavili za prvo Eurotour takmičenje koje se održava u Szegedinu 11. - 12- aprila...

Kad smo već kod "letilica" evo i par slika od malih pernatih pipikanera.

Kao što znate, trenutno imamo dve vrste pilića, domaće Sussex, New Hampshire i onog jednog, maskotu, Gološijana.
Kupljeno je 200 petlića i za sada je sve u najboljem redu. Jeste, tri su uginula, ali to je mnogo manje od proseka.

Pre neki dan su vakcinisani i sve u svemu, lepo napreduju.
Sad se već lepo vidi koji su New Hampshire (ovi što dobijaju crvenkastu nijansu), a koji su Sussex (beličasi)...
Gološijana nećete imati problema da prepoznate...


Sa prvim New Hampshire pilićima sam se mnoooooogo zezao sa vodom i pojilicama, tako da sam im sada odmah papravio posude sa niplama...
Dok si kaz'o "keks" su naučili kako se koriste...


Beli pilići (brojleri) su u susednoj prostoriji.
 I oni dobro napreduju, lepo rastu i takodje su pre neki dan "popili" vakcinu...


Sa lepim vremenom što dolazi, polako će se povećavati i broj obaveza vezanih za zeleniše što na otvorenom, što u plastenicima.
Planiramo da od petka Maja opet krene na pijacu, sad već ima salata koje se mogu seći i prodavati.
Ista priča je i sa mladim lukom.


Kao što vidite, ovde kod nas u Svašta bašti je opšta uživancija...

Dobro smo iskoristili vreme za gradjevinske radove, tako da se sada možemo u potpunosti posvetiti ostalim aktivnostima.

Za sada toliko, ako vas put navede na ovu stranu, dodjite do nas...

Pisano 23. marta 2015

Nakanjujem se već par dana da pišem, ali stalno neka "akcija", dani prolaze, a texta i slika nema.

Pravo prolećno vreme nas je izmamilo u dvorište. Počeli su "prolećni radovi"...

U predhodnoj nedelji posadjene su skoro sve voćke koje smo planirali da usadimo.
Prostor gde su nekada izlazili pilići zauzele su višnje i trešnje.
Pre sadnje taj deo dvorišta morao je da se izašovi, a onda su u zemlji posadjene voćkice.
Nakon toga "dejstvovao" je IMT-jac...







































U tri reda posadjeno je par sorti višnja (hajmanova konzerva, oblačinska i marela), dok četvrti red čine trešnje.
U dnu dvorišta, uz ogradu na kojoj je je ono zeleno senilo, svoje mesto su našle maline, a pored betonskih stubova usadjene su kupine.
Naravno, sve je to još malecko, ali polako, sve će to lepo da naraste i da se razvija...

Bio je plan da se izmedju voćki u ovom delu dvorišta napravi baštica, ali nakon razmišljanja, prostor je izgrabljan i u narednim danima sadimo travu.

Nandor, "new kid in the block", dok sam ja obuzdavao moćni IMT stroj, sadio je breskve...
Konačno sam našao čoveka koji je pedantan, tako da je sve što je "išlo" u travlnjak posadjeno "pod konac"...





















Paralelno sa plastenikom posadjene su aronije...

Breskvi ima i po par stabala oko kuće. Ove se zovu "fantazija". Dve su ovde...

...a treće je ispred kuće...
Uz ogradu do opštinskog placa svoje mesto je našlo još malina.
Za razliko od onih kod višanja i trešanja, ove su druge vrste i radjaju tokom cele sezone.


Tokom marta išao sam par puta u opštinu da vidim hoću li uspeti da dobijem neke konkretnije informacije u vezi parcele koja se nalazi do nas. Nažalost, bez obzira što sam razgovarao, od predsednika opštine, zamenika, urbanista, bio u katastru, ma šta da vam kažem, nema gde me nije bilo, nisam uradio baš ništa. I dalje nemam informacije ni o ceni, ni o mogućnostima kako bih mogao kupiti susednu parcelu. Doduše, saznao sam kako ide procedura, ali sem toga, pomaka nema...

Pošto vidim da od toga za sada nema ništa, uzeo sam stvar u svoje ruke i rešio da sredim deo parcele tik uz našu ogradu.
U početku, prostor je izgledao ovako, travuljina, "brda" stajnjaka, šut...


Posle dan - dva već se video napredak...


U subotu, u 6 ujutro, došao je traktor sa plugom i "udario" prve brazde...


Nakon oranja, plug je zamenjen sa tanjiračom i setvospremačem, kojim je zemlja usitnjena i donekle poravnata.
Nažalost, mnogo djubreta je "isplivalo"...

Plan za ovaj deo parcele je da se lepo očisti, poravna i da se tu posadi trava.
Naravno da znam da je to opštinsko zemljište, ali ova akcija nije neka velika i nije skupa, a doprineće lepšem izgledu okućnice,

Nandor je u zadnja dva dana skupljao djubre na gomilice, koje će potom biti natovarene na traktorsku prikolicu i odnete na deponiju.


U produžetku oranog dela je prava deponija. Ko zna koliko se godina tu bacalo smeće, koje je vremenom prekrilo zelenilo.

Da se to očisti treba malo ozbiljnija mehanizacija (ULT + kamioni) jer je prostor mnogo veći, a djubre krupnije.

Tokom poseta opštini bio sam i u delu za ekologiju, gde sam podneo zahtev da se taj deo sredi.

Pošto je vlasnik parcele grad, njihove službe bi to trebale da odrade, a dobio sam obećanje da će biti akcija čišćenja 18. aprila, kada se budu uklanjale divlje deponije.

Uf, što bi to bilo dobro kad bi se desilo, jer je bi tima ceo prostor iza našeg placa bio uredan...

Nadam se da me neće "ispaliti" za čišćenje... Videćemo...




Da se vratimo u granice naše teritorije...

Na mestu gde se nalazio treći plastenik, razvučen je kap po kap sistem zalivanja.

Doduše, pre toga je bilo ašovljenja, grabuljanja, frezovanja, tako da je sad ceo prostor spreman za bašticu.

Maja je počela sa sadnjom "zeleniša", a tokom aprila će doći i rasad...

Pošto ima dosta mesta, plan nam je da posadimo mnogo stvari, ali ne u nekim velikim količinama, kako bi imali raznovrsno povrća.
Time ćemo imati mnogo više i za nas, a i ponuda za pijacu će biti "šarenija".

Osnova svake priče je "back up" plan, jer ako imate velike količine nečega, teško da možete da ih prodate.
Zeleniš se skoro ne isplati nositi iz Sente u NS, a ovde na pijaci velika je ponuda poljoprivrednih proizvoda.

Da se ne bi "zagušili" mora se naći plasman ili se nekako rešavati proizvoda na veliko.

Pre neki dan, dok sam stajao ispred kuće, vidim auto firme  "Senta promet".
Ova firma ima 46 lokala u Senti i okolini i već sam ranije razmišljao da im se javim, pa da vidim možemo li preko njih prodavati našu robu.

Pre par dana je stiglo novo rešenje za poljoprivredno gazdinstvo, koje je sada prebačeno sa novosadske na senćansku adresu.

Sve u svemu, zaustavim ja gospodina u kolima i on mi dade kontakt kome da se javim u Senta prometu.

Prekjuče je gospodin koji je zadužćen za nabavku "zeleniša" bio kod nas i video Svašta bašta priču.
Naravno, ne možemo mi pokrivati sve njihove lokale, ali uz ostale dobavljače možemo ponuditi količine koje imamo.
Šta će konkretno biti, videćemo, ali dobre želje i namere postoje sa obe strane...


I da današnje pisanje polako privedem kraju sa par reči o pilićima...


Kao što se vidi "na sliku", Đura i kompanija lepo napreduju.
Baš su narasli, doduše iz ovog ugla Đura izgleda veći nego što je "live", ali napredak je očigledan.

Za jedno mesec dana domači pilići će se preseliti u veliki kokošinjac, u kojem će biti do kraja.

Za sada im pomalo proširujem prostor...



















Više nema greške koji su Sussex, a koji su New Hampshire.
Iskreno, trenutno nema razlike u veličini, jer ima manjih i većih pilića i kod jedne i kod druge rase...


I kod brojlera je ista priča...

Prostor sve veći, hrane se troši svakim danom sve više i više, sutra će biti 4 nedelje kako su pernati stigli...

Po planu, klanje i isporuka bi trebala da bude za jedno mesec dana...

Toliko za danas...

Budite sretni, veseli, uživajte u lepim proletnjim danima, a iz Sente puno pozdrava imate od

Tamare, Maje i Mirčeta