Ljudi moji, al' je januar proleteo. Nova godina kao da je bila pre neki dan, kad ono prodje ceo mesec.
Neverovatno...

Vreme brzo prolazi kad se nešto radi, a kod nas je "akcija" već uveliko krenula.

Pisao sam da hoćemo od garaže da napravimo novu, veću, letnju kuhinju.
Prostor je velik, pa će samim tim biti i više mesta za rad.

Razmišljanja idu u pravcu da ove godine imamo više "gotovih" proizvoda, tipa, pekmezi, slatko, domaći sokovi, džemovi, pa kad na to dodamo ono što smo radili prošle godine, ajvar, pečene paprike, kisele salate, moramo razmišljati o prostoru gde će se sve to praviti.
Sem prostora, mislim da ćemo ove godine i da angažujemo neku ili neke žene, koje će dolaziti da pripomognu u spremanju gore navedenih artikala.
Da bi imale gde da rade, a da se "ne guraju", nova letnja kujna omogućiće više mesta za rad.
 
Majstor Ištvan i njegov pomoćnik Čaba su tokom januara dolazili svaki dan.
Pošto se radilo unutra, zimsko vreme, sem hladnoće, nije imalo mnogo uticaja.

Zadnje slike u januarskom dnevniku, bile su od šalunga i armaturne mreže postavljene na radni pult.
U medjuvremenu, taj deo posla je kompletno završen. Izlivena je betonska ploča, "izčukani" zidovi da bolje prime lepak za pločice, i gornji deo zida je ponovo izmalterisan skroz do plafona...


Potom smo krenuli sa keramičkim radovima...


...da bi pre neki dan sve izgledalo ovako...

Đurika se baš nije "istakao" sa završnom obradom ivica oko prozora, pa je sad bila prilika da pravi zidar izpopravlja sve što treba.
Pošto je pult gotov, ostalo je da se izgletuje zid i da se na kraju sve okreči u belo.

Danas bi trebao da dodje i majstor za vodu, bojler i slavina su kupljeti, tako da će i taj deo priče biti gotov.

Pre par dana sam časkom "zapalio" u Novi Sad da pazarim podne pločice.
Cena je jedno 40% niža nego u Senti, tako da se isplatilo provozati se...
Sad je ostalo samo da se postave...



Ima već desetak dana kako je izlivena i donja ploča za roštilj. Malo smo smanjili veličinu, jer kad smo sve premerili, pokazalo se da je nepotrebno praviti onoliku roštiljčinu...

Majstor Ištvan je pokrio beton da ga mraz ne bi "sredio"...

I dok ja sad ovo pišem, napolju se zidaju bočne strane. Gledamo da dane bez padavina iskoristimo za poslove koji su pod "vedrim nebom".

Od ostalih aktivnost, okrečio sam prostor za bele piliće...
He, he, šta kažete, al' sam se doterao za taj posao...

Kako god, sve je spremno da prva tura može da se pazari i pravo da vam kažem, ovih dana će verovatno to i da se desi.

Imamo već naručenih 30 komada.

Ako vas zanimaju beli pilići, pošaljete mail ili nas zvrcnete telefonom, kako bi znali koliko "pipikanera" da uzmemo.

Pošto je ovde proizvodnja drugačija, tj. pilići se moraju klati posle odredjenog vremena (7 nedelja), neće biti mnogo pilića viška po turnusu.

Plan nam je da unapred imamo kupce za brojlere koje kupujemo.
OK, biće uvek malo više, ali to je red veličine desetak komada po turi.

Računamo da vremenom povećavamo količine, onako kako se bude diktiralo tržište.

A ako se pitate zašto počinjemo sa belim pilićima, evo odgovora...

Razlog je vrlo jednostavan, nema nigde novaca, kriza je i prodaja rasne domaće živine, ne ide onako kako smo mi zamislili.
Da se razumemo, prodali smo mi sve što smo imali, ali iskreno, mislio sa da če se prodavati brže i lakše.

Drugi veoma bitan razlog je što većina ljudi najčešće od celog pileta jede belo meso.
Kod belih pilića ono je prilićno veće nego kod domaćeg pileta.
Mislim, može i domaće da ima veliko belo meso, ali ga treba toviti jedno 9 meseci, pa koliko bi tek onda koštalo?

Jednostavno, beli pilići (brojleri) i domaći pilići su dve kompletno drugačije priče...

Ove godine ćemo videti da li će se uopšte uzimati domaća živina. Sem skupog i dugog tova, razlog je i prostor za ispašu.
Mesto gde su naši pilići do sad izlazili je totalno ostao bez trave. Pazi, sve su popasli...
Do vremena dok novi pilići ne budu spremni da izlaze napolje, oporaviće se taj prostor, ali imamo neke druge ideje i planove sa tim delom dvorišta, tako da praktično, da bi pilići imali gde da grickaju "zeleniš" moramo im obezbediti novu "livadu".

Po glavi mi se opet "vrzmaju" ideje vezane za opštinski plac, koji se nalazi do našeg.


Često nam u posetu dodje moj stric Petar i u razgovorima, nije jednom rekao da treba iskoristiti svaki "pedalj" placa.
Shodno tome, sa lepšim danima koji polako dolaze, planiramo da posadimo još voćki, jagode, maline, kupine, aronije...
Ako ne bude domaćih pilića, betonski stubovi koji trenutno drže žičanu ogradu, čas posla će se pretvoriti u držače za kupine.

Na delu placa gde su posadjene kajsije, nalaziće se baštica sa raznoraznim povrćem.
Sem što ćemo znati šta jedeno (neprskano i zdravo), višak se uvek može prodati...
Ono što znam sigurno da ćemo ove godine u "baštici" imati mnogo više svega, pa nas pijaca neće baš "vidjati"...
Na primer, biće više plavog patlidžana, kojeg smo jesenas kupovali za ajvar...

Sve u svemu, mislim da će ove godine biti interesantno...
Ne mogu da vam kažem koliko sam nestrpljiv da se vreme popravi i da krenemo sa "poljoprivrednim radovima"...

Čujemo se ubrzo...

Pozdrav iz Sente

Pisano 12. februara 2015


Kao što obećah, niste dugo čekali na "new text".

Iskreno, nisam imao nameru večeras da pišem, ali rekoh sebi, bolje da vam napišem kakva je trenutna situacija na "salašu"...


Poslao sam vam malopre e-mail sa tekstom za naručivanje "belih pilića".
Kao što napisah tamo, u petak ću naručiti prvu količinu jednodnevnih brojlera, po koju bi trebao da idem 23. februara.

Ovo će biti proizvodnja isključivo za poznate kupce, tako da vas molim da nam javite, naravno pod uslovom da želite, koliko bi vam trebalo belih pilića.

Prednost belih pilića koje mi uzgajamo je u činjenici da se zna poreklo pilića i ćime se hrane, za razliku od brojlera koji se kupuju po mesarama ili u velikim supermarketima.

Moram vam reći da "nema teorije" da se belo pile kupi, hrani, očisti i dopremi u prodaju i da košta onoliko koliko se reklamira na TV-u, na primer.
Postoje mnoga "muvanja", a najčešća su da se uvozi piletina sumnjivog porekla i sa isteklim svim mogućim rokovima...
Navodno, kg takve piletine uvoznici plaćaju 75,00 din, a nama se posle "valja" za 199 - 260 din/kg.
Pisalo se o tome u novinama, ima youtube video snimci na kojima se u piliće špricem ubrizgava voda, pa priče o promenama deklaracija o datumu isteka roka...

Cena pilića koje ćemo mi isporučivati bi trebala da bude oko 300 - 320 dinara/kg.
Razlika od "njihovih" cena nije velika, ali kvalitet bi trebao da bude...

Kao i do sada, sve će biti propraćeno kroz ove naše "dnevnike", od pilića kad su stigli, pa do isporuke...
Ako i dalje ima "nevernih Toma" možete doći i da vidite "live"...
Za ovu prvu turu imamo naručenih već 50 komada.

Još jednom vas molim, ako želite da naručite, javite nam se do petka u podne!!!


Ok, to je što se tiče belih pipikanera.


U priči sa New Hampshire pilićima situacija je sledeća.
Skoro svu živinu smo prodali. Petlovi su otišli, koka ima još nešto malo.

Da bi imali bolju predstavu o celoj priči, ukratko ću vam ponoviti kako je sve išlo.
Odmah na početku moram reći da do prve narudžbine ja nikada u životu nisam imao, niti sam se bavio sa pilićima.

Ideja za New Hampshir-ce je nastala kao vizija da radimo nešto drugo u odnosu na "gomilu sveta" koja gaji bele piliće.
Plan, tj. ono što je mali Perica (čitaj Mirče) zamislio je bio da se kupe jednodnevni pilići, da se tove i kad napune 5 - 6 meseci da se kolju.
Prvo petlovi, a potom i koke....

No, pošto obično nije kako se zamisli i pošto sam se malo upoznao sa problematikom, pokazalo se da smo petlove prodali, ali da su skoro sve koke ostale.
OK, koke nose jaja, ali ova rasa nosi oko 180 jaja godišnje.
E sad, čisto radi poredjenja, klasične koke nosilje nose oko 330 jaja/godišnje.

Ne moram naglašavati da su jaja New Hampshira kvalitetnija od jaja koka iz kaveza, ali šta nam to vredi kad taj kvalitet nema ko da plati.
To znači, da mi prodajemo jaja po 12 - 15 dinara, a toliko koštaju i ona od koka nosilja.
Pošto New Hampshire nosi skoro upola manje jaja, a jede kao i ona iz kaveza, kad se podvuče crta, koliko zaradimo na jajima, skoro toliko se potroši na hranu, te praktično nema zarade ili je vrlo mala...

Kokoške koje smo prodali kao nosilje (žive) samo su pokrile troškove uzgajanja, tako da ni tu nema nikakve zarade.

Jedina kinta koja je zaradjena na rasnim pilićima bila je na očišćenim petlovima.

Sve to nisam (nismo) znali pre nego što smo se upustili u ovu priču...
E sad, pošto imamo iskustvo, pitanje je šta da radimo, da li da uopšte držimo rasnu živinu?


Trenutno imam mogućnost da kupim samo petlove i najverovatnije ću to i uraditi.
Koke, kao deo priče na kojma nije bilo nikakve zarade, ni kroz jaja, ni kroz klanje, više nisu opcija za "bizmis plan"...

U narednom periodu ću kontaktirati telefonom ljude koji su uzimali piletinu od nas i pitati ih za koliko su zainteresovani.
Potom ćemo uzeti samo toliko rasne živine...

Morate razumeti, "Svašta bašta" nije Idea ili Univerexport.
Mi ne možemo da imamo svega stalno na lageru.
Prodaje se ono što je trenutno aktuelno ili ono što je u sezoni.
Zato vam mi nudimo, pišemo sve ovo, a na vama je da blagovremeno naručite...


Za ovu godinu plan je da se više posvetimo "zelenišima" - voću i povrću.
Planiramo da deo proizvedenih količina prodamo, ali da se dobar deo i ostavi u teglama i flašama.
Zato je i napravljena veća letnja kuhinja, koja je uzred, skoro gotova... Slike u sledećem broju...

Pilići, kao što rekoh, samo po porudžbini, a tako će biti i za ćurke koje bi trebalo da se pazare u maju.

Kad u nedelju odnesem u Čurug turu od 110 koka i 11 petlova, živine skoro da više neće biti.
Koliko će ostati, verujte ne znam ni sam, nema šanse da se prebroje kad su ovako na gomili.

Kako god, to što ostane nosiće vrlo malo jaja, samo tu za nas.

Priča ide i u pravcu opštinske parcele, u narednom periodu će se znati šta će tačno biti sa tim.
Ako padne neki "deal", ko zna možda bude i neka ovčica, čisto da se ne kosi trava...

Od komšinice Veronike smo dobili "zeleno svetlo" da možemo koristiti i deo njenog dvorišta. Ženi je naporno da kosi travu, a nama bi još jedna baštica dobro došla da se "pozadeva" još zeleniša...

Joj, samo da se malo "ovremeni", da se zemlja prosuši i da krenemo sa "akcijama"...
Kao što vidite, neće nam biti dosadno...

Ćujemo se...

Pisano 20. februara 2015


Kukao sam zadnji put: "samo da se ovremeni, pa da počnemo sa radovima napolju".

E, pa ovremenilo se, dani su sunčani, postali su duži, doduše ujutro je još mraz, ali prognoza kaže da temperatura neumitno ide ka plusu.

Još malo pa ćemo "ispratiti" februar.


Kad spomenuh praćenje, pre pet dana, tačnije u nedelju, "ispratio" sam 110 koka i 11 petlova u Čurug.

Pre jedno mesec dana, javi se čovek i kaže kako tik pored Čuruga ima veliki voćnjak i da bi tu pustio nešto živine da kljucaju, pa da eto imaju jaja i da ne moraju da kose.
Normalno, ja ga pozvah da dodje u Sentu...

Reč po reč, pade dogovor za prodaju "pipikanera", jedino smo morali čekati da se vreme malo poravi, jer do voćnjaka vodi 300 metara zemljanog puta.
 
Sve u svemu, prošli vikend smo familijarno išli na izlet, spojili lepo sa korisnim, odneli "pilićove", a u povratku dan zaljubljenih, sa malim zakašnjenjem, proslavili u restoranu bečejskog ribnjaka.

No, ovo sam želeo da vam kažem, kad sam stigao u Čurug, tačnije u voćnjak, ostao sam u "zabezeku"...
Ljudi moju, koji raj, 2,5 hektara voća, zalivni sistemi, brvnara, kokošinjac, sve ogradjeno, sve "pod konac" sredjeno...
Koja lepota...

Mnogo toga je skoro posadjeno, mnogo voćki je još uvek mlado, ali ne da sve dobro izgleda, ne da je sve lepo i uredno, pazi, treba videti...

Kada se gleda finansijski aspekt priče, naravno, trenutno su mnogo veći troškovi od zarade, ali za koju godinu, priča će postati veoma profitabilna.

Ako može da se povuče mala paralela, evo razmišljanja...
Mesecima unazad čitate o Svašta bašti. Nema tajni, nema ulepšavanja, o svemu se piše onako kako jeste...

Pisao sam da razmišljamo o parceli do naše. Šta više, bio sam u opštini, o svemu se raspitao, saznao namenu zemljišta, površinu parcele i još mnogo toga.


E sad, na kraju se sve svodi na igru brojeva. Što imate više zemlje više je mogućnosti, više potencijala, u redu, više rada, ali naposletku i više para.

Da je malo drugačija situacija, da nismo vezani za grad zbog Tamarine škole, mislim da bih sada najpre kupio salaš.
Da, da, pravi onaj klasičan salaš...

Vidite ovako, recimo, za vrednost parcele koju sada želimo da kupimo, može se u blizini Sente komotno kupiti salaš sa jedno 12 jutara zemlje.
Na salašu ima sve, kuća, pomoćne prostorije, tvrd put.
Ono, struja, bunar, itd se podrazumeva...

Na tolikoj zemlji možete da imate piliće, ćurke, morke, patke, guske, ovce, koze, svinje, krave, da ne nabrajam više...
Od svega navedenog imate i te kakve koristi.

A, gde je zemlja za obradjivanje?
Možda ne treba sve staviti pod žito ili kukuruz, može voćnjak, bašta, plastenici...
Na kraju, kad se sve sabere, pare se nude same.

Ono o čemu sam toliko puta pisao, nije sve ni u parama.
Miran život, no stres, vazduh, noćna tišina, zadovoljstvu kad nešto sam uzgajaš, ima još mnooooogo toga...

U okolini Sente, sela prazna.
Za par soma evra, može da se pazari kuća sa ogromnom okućnicom.
Za desetak - petnaest somića, ozbiljan salaš...

Treba razmišljati o tome.

Mi nismo na salašu, ne bar na klasičnom, jer smo ipak u gradu, ali život ovde nas je u mnogome promenio.
Toliko smo srećni, opušteni, verujte, postali smo bolji ljudi, postali smo tolerantniji, nema više nervoze, nema napetosti, komunikacija je drugačija, ma sve je extra...

Posao nam ne pada teško. Ima da se "rmbači", ali sve radimo sa voljom, entuzijazmom, a kad se vide rezultati, pa ko ne bi bio zadovoljan...


Shodno tome, evo onih obećanih slika od prošli put.
Krećemo sa "gradjevinarstvom"...

Majstor Ištvan je skoro završio radove. Doduše, smislio sam mu ja nove "akcije", počinju od iduće nedelje, ali ovo na čemu je do skoro radio je praktično gotovo.

Garaža ili ti po novoj sistematizaciji - letnja kujna, kad se okreči, spremna je za useljenje...




Kao što rekoh, ostalo nam da se okreči, da se stave lajsne oko vrata, police, zavesice ispod radnog dela, ali to su sve manje više detalji koje ćemo napraviti u narednih par dana...

Potom se unosi nameštaj, treba da se pazari šporet i to je to...




 








Gotov je i roštilj...



Nama ostaje, kad malo otopli, da okrečimo zid, pa kad se zabeli, roštilj će još više doći do izražaja...


Od poljoprivrednih radova, počelo se sa "prolećnim spremanjem". Radi se i unutra i napolju...
Za čupanje korova, ašovljenje i slične poslove, angažovao sam dva "klinca". Radili su kod nas prošle godine, vredni su i lepo rade...


Deo čišćenja je i odnošenje pilećeg stajnjaka. Gomila se od zadnjeg puta baš povećala, tako da će biti potrebne dve velike, povišene traktorska prikolice da se sve odveze.

Posle prve, "brdo" se smanjilo, a i korova više nema...

Akcija je prebačena na naredni front... Uz ovu ogradu planiramo da stavimo maline...


Izfrezovan je i prostor izmedju kajsija, a prekopan je i deo koji freza nije mogla da odradi...


U plastenicima, vema velikih novosti. Zeleniši lepo napreduju...


Do početka aprila bi trebalo sve da bude povadjeno i prodato.
Sa lepim sunčanim danima, vidi se očigledan, svakodnevni napredak...

Spomenuo sam prošli put i deo dvorišta koji smo dobili od komšinice Veronike da obradjujemo. Mislim da ćemo prihvatiti ponudu i tu posaditi nešto od povrća...


I da današnje pisanije završim sa pilićima...

Mislio sam da kad odnesem 100 i kusur pernatih u Čurug ostaće možda 20 - 30 kom.
No, pogrešio sam, ostalo je opet preko sto komada.
Srećom ovo je bolja opcija, nego da sam mislio da će ostaiti 100, a da ih je posle "prebrojavanja" bilo 20...

Kako god, u narednih par dana svi "putuju"...

Deo ide u Vrčin, nešto se kolje, a ako ostane još koka i one će se seliti u Čurug.

Time je prvo poglavlje priče o New Hampshirima završeno.

Iskreno, mnogo toga smo naučili i kao što ste čitali, iskustvo sam tokom prošlih meseci "podelio" sa vama.


Za ovu sezonu priča oko živine je sledeća.

Danas sam naručio prvih 130 komada belih pilića.
Uspeli smo da u "predprodaji" prodamo 110 belih pilića, a uzeto je malo više, čisto da se nadje.
Isporuka ove ture trebala bi da bude polovinim aprila...

Za jedno mesec dana plan je da uzmememo novu turu ovih pilića, jer je ideja da "izbacujemo" brojlere na svade 4 nedelje.
To znači kad jedna tura dodje na pola, kupuje se sledeća.
Ovo je dobro i za vas, kupce, jer ne morate da "gomilate" piliće u zamrzivaču, nego uzmete koliko vam treba od ture do ture...


Što se tiče domaće živine, u nedelju donosim 200 novih jednodnevnih pilića.

Ima ljudi koji su veoma zadovoljni sa tom piletinom i ne možemo da ih ostavimo bez domaće živine.
Sa druge strane i ovde će se ubuduće raditi sa manjim količinama i za kupce koji unapred naruče.

Kao što sam pisao, jedino što nam se isplatilo u priči oko domaće živine su pilići koje smo klali.
Preporučeno nam je da umesto New Hampshira kupimo Sussex živinu.
Kažu da je bolja za tovljenje i da ima ukusnije meso...

Od količine domaćih pilića koja stiže za koji dan, više od pola je već prodato.
Isporuka zaklanih, oćišćenih pilića bi trebala da bude oko sredine juna meseca.
Potom je plan da se uzme još jedna tura, koja bi se prodavala krajem novembra ili u decembru.


U maju stižu i ćurke, pa eto, čisto da znate da planirate i njih ako vas interesuju.
Ćurkama treba 5 - 6 meseci da narastu, tako da će i one biti početkom decembra na trpezi...


O svemu će biti još govora ovde na sajtu...

Za sada toliko, puno pozdrava iz Sente...

Pisano 24. februara 2015


Samo da vam pokažem par slika od novih domačih pilića.

Kao što napisah pre neki dan, u nedelju sam odneo turu od 100 koka i doneo 200 novih malih petlića. Kako ih čovek prepozna da su petlići, a ne koke, za mene je misterija, ali kaže da su muški...

Doneto je oko 140 Sassex-a, i 60-ak New Hampshira. Igrom slučaja, izgleda da je zalutao i jedan Gološijan...

Pošto su mali, a potrebna im je temperatura od oko 30-tak stepeni, napravio sam im kutiju od OSB ploča i u nju stavio dve "kvočke" (sijalice od 250W) i ostalu neophodnu "opremu"...



Mali "crnac" se da lako uočiti...


Nismo mogli da odolimo, pa smo par pilića doneli kod Cvrleta u sobu na mali "foto sešn"...


Tek da se vidi koliko su mali...



Ovo crno pile je nevidjeni lik...



Pozdrav...