Pisano 03. decembra 2013

Evo ušli smo u decembar, pa ko velim da vam ove hladne dane malo "prekratim" najnovijim dešavanjima u Senti.
Ko zna, možda će neko čitajući sve ovo dobiti "inspiraciju" da i sam proba da život preokrene u sličnom smeru.


Kao što sam uvek otvoreno i iskreno pisao o modelima koje sam pravio i o dobrom i o lošem i o uspesima i o ne uspesima, jednom rečju o svemu, takav trend ću nastaviti i ovde.

Znate, čovek misli da je sve isplanirao, predvideo, baš dobro smislio, "kad ono medjutim"...
Često se dese neke nepredvidjene okolnost, neplanirani dogadjaji.
Trenutno niko ne zna, šta nas sve čeka na ovom putovanju...
Ideje su dobre, planovi realni, budžet OK...

Jednog dana, kad se bude čitala ova "priča", naći će se "pametni" i kazati: "Znao sam ja da će to biti ovako ili onako..."
No, za sada 'ajde da se prepustimo talasu novog, nepoznatog, interesantnog...

Nadam se da ću stečena iskustva znati dovoljno dobro da podelim sa vama, pa ako se pokaže da sve ovo i nije tako "hrdjavo", da još nekog "pokrenem" da razmišlja u sličnom smeru.
A smer za sada obećava, no kako rekoh, biće tu verovatno "svega i svačega"...

Već sada imam mnoge zanimljivosti, ali trenutno treba da "nadoknadimo" jedno desetak dana, koliko smo trenutno u "zakašnjenju" od aktuelnih dešavanja... 


A, šta je Djura uradio za par dana, od poslednjih postavljenih slika, vidite sami...

Jedna od mnogih odvučenih prikolica...






































Baš zahvaljujući tome iz one "džungle" izronili su objekti koji se uopšte nisu videli, recimo stara ucrtana kuća...






































Ovaj objetat je važan jer je, kako rekoh, ucrtan na gradjevinskoj parceli placa, pa pošto je tu, ne moramo da plaćamo kompletne komunalije i sve dažbine za novi objekat, već samo razliku "kvadrata"...

Par dana pošto su napravljene ove slike, zove me Djurika sav usplahiren:

- Mirče, samo da vam kažem, našli smo bunar...
- Kakav bunar - pitam ja...
- Znate kako dobar bunar - nastavlja on - metar širok, obzidan ciglom, bar 10 metara dubok.
  Vidi se dole bistra voda... Ima i betonski poklopac...

Bunar ćete na ovim slikama teško primetiti, jer je ispod onog rastinja sa leve strane slike.
Ono što je takodje dobro je da mi to čista ušteda od par stotina "evrića", jer sad ne moram da kopam bunar, a pogotovo ga ne bih pravio tako velik i širok.
Sem toga, ovaj mogu da izidam i da ga napravim u Vojvodjanskom stilu sa djermom...

Ipak ono što je mnogo važnije je da je bunar funkcionalan i da će biti i te kako potreban za zalivanje i plastenika, travnjaka, bašte...


Zahvaljujući Djuriki, prvi put sam video plac u punoj "rezoluciji"...
Deo na slici će biti deo sa plastenicima. Planiramo da na toj parceli postavimo tri velika plastenika 8 x 30 metara. Neću vas sad "opterećivati matematikom" i kalkulacijama, ali verijte i te kako ima "računice...
Materijal za plastenike je već naručen i ako Bog da, eto njih postavljenih početkom aprila...







































A pazi sad ovo...








































Tek pošto je plac očišćen video sam koliko je velik je onaj novi objekat, koji se tamo već nalazio.
Mal' se nisam šlogirao kad sam ga premerio - 20 x 5,2 metara i to unutrašnja mera!!!
Još mi više nije bilo dobro kad sam došao u Novi Sad i premerio radionice u kojima trenutno radimo - 11 x 3,5 metra...
Brate, ovo je skoro 4 puta veće...

Na ovoj zgradi će biti mnogo posla i otići će više para nego što sam se nadao.
Sa druge strane, na proleće kada budu gradjevinski radovi oko kuće, mora se i ovde sve srediti...

Neke stvari ne vredi planirati u napred, naprimer staze, jer tek kada se postave svi plastenici, kuća, i ostalo, videćemo gde će biti najracionalnije da ih uradimo...

 
Ima tu još mnogo toga, ali idemo redom, korak po korak. Uostalom, čitaćete o svemu...


Pogled na desnu stranu dvorišta ...







































...pa, na levi kraj...








































..."zgradica" od napred... Fasada će dobiti još prozora, vrata, malo ukrasa od stare cigle...


Pogled prema delu placa gde će se nalaziti kuća...
Ne znam za vas, ali ja tu već vidim besprekoran travnjak, tuje, nadstrešnicu sa ladnom cugom, bazen... He, he...



Toliko za danas...

Radovi se nastavljaju na par "frontova".
U Senti Djurika nastavlja sa čišćenjem placa. Ima tu još "matrjala" da se odnese...


 


Što se tiče "radova" odavde, naša draga prijateljica Tanja već uveliko crta projekat kuće, čekam da se javi geometar, pa da ove nedelje idemo opet u Sentu...

Raspitujem se oko firmi koje bi mogle biti izvodjači gradjevinskih radova, što na kući što na onom "malom" objektu...

Raspitujem se i oko živinarstva, jer znate kako je, treba tu "zgradicu" nečim popuniti, a pilići dosta dobro zvuče i u varijanti tovnih, a i kao koke nosilje...

Pisano 04. decembra 2013

Ono što ste do sada videli je Djurikina "radna akcija" na placu, ali i "iza kulisa" nije ništa manje zanimljivo.

Šta su nam planovi?

Kao što sam pisao na početku, osnovna zamisao cele ove priče oko seobe u Sentu je da se krene sa još nekim novim poslovima i da pokušamo da svakodnevni život vratimo u nekadašnje "mirnije tokove".
Da se razumemo, nismo mi u nekoj "frci", ali veliki grad stalno, svakodnevno, nameće "sitan stres", koji, koliko god da se trudiš da se ne uzrujavaj, jednostavno ne možeš izbeći.
Zato smatramo da nam manja sredina, za naše "vizije", pruža bolje opcije.


Finansijski gledano, cela priča ima osnova, jer po "računicama", za vrednost kuće u Novom Sadu sve može da se završi u Senti i da još nešto malo para i preostane.
Pod tim "sve" mislim i na kuću, dvorište, na plastenike i na onaj veliki objekat...
Da bi to bilo tako, moramo gledati da budemo realni u željama i racionalni po svim pitanjima.

Iskreno, nadao sam se da za kuću u Novom Sadu možemo više da dobijemo, ali tržište je ono što diktira cene.
Sada vidim da cifre koje se traže po "komšiluku" ulaze u zonu "naučne fantastike"...

Shodno tome, nismo baš najsrećniji kako smo proši, ali kad se sve sabere i oduzme, nismo ni ne zadovoljni, pogotovo činjenicom koliko smo sve brzo odradili.
Dokle god možemo realno da završimo sve planirano, dotle je cela ova priča OK. Naravno, kad bi bilo više para, sve bi bilo malo opuštenije, ali sad šta je tu je...


Što se tiče nove kuće u Senti, plan nam je da se se pravi kuća od maximalno, ali maximalno, 100-tinak kvadrata.
Naravno, ovaj deo priče je primeren našoj porodici i našim potrebama. Za Tamaru, Maju i mene toliki prostor je više nego dovoljan.


Od samog početka priče o novoj kući, govorilo se da će biti montažna.
Na temu zidani ili montažni objekti, može se napisati knjiga.
Načitao sam se na Internetu svega i svačega, ali da sada ne širim i tu temu, ko želi da se podrobnije informiše, ovo je jedan od mnogih linkova: http://forum.krstarica.com/showthread.php/207184-MONTAZNE-KUCE-iskustva


Znači, glavne prednosti montažne kuće su: brzina zidanja i energetska efikasnost.
Slobodno bih mogao da dodam i cena, jer za iznos montažne kuće, "nema teoreme" da napravite zidanu u takvom kvalitetu.
 
Gore navedeno se opet odnosi za "naš slučaj", tj. kad za sve gradjevinske radove morate angažovati majstore.
Ako je tata zidar, stric uvodi grejanje, ujak moler, na "mobu" se naprave temelji i takve varijante, tada je cena izgradnje potpuno drugačija.

Montažne kuće mogu da vam naprave u više varijanti.
Možete sami da napravite temelje, a firma dodje i postavi kuću. Potom vi dalje radite ostalo.
Moguće je da kuću dobijete u "sivoj fazi", a ima i sisitem "ključ u ruke".

Cene su razne, zavise od varijante gradnje, ali veća cena po kvadratu uopšte ne garantuje bolji kvalitet. Najviše zavisi od firme koja pravi i montira objekat.
Treba se dobro raspitati, pričati sa ljudima koji već žive u takvim kućama, a naravno tu je neiscrpan izvor informacija - Internet...


Pisano 09. decembra 2013


Rekao sam vam da ću pisati o svemu kako smo prolazili u ovom "projektu", pa onda ajde da vam završim priču o montažnoj kući.


U julu ove godine je bilo 13 godina kako živimo u ovoj kući na Salajci u Novom Sadu.
Tokom tog perioda "prodefilovalo" je mnogo raznoraznih majstora. O njima i iskustvima (uglavnom lošim) koje sam imao mogao bih 'ladno da napišem knjigu.
Kvalitetan i pošten rad vam ne mogu garantovati ni cena, ni preporuka, jednom rečju, kad imate posla sa "njima", bilo da su to zidari, moleri, vodoinstalateri, ne bitno, bolje vam je da nabavite ili apaurin, ili vazelin...

Ne mogu da zamislim seba da pravim zidanu kuću i da se mesecima "borim" sa majstorima. OK, nisu svi takvi, ima tu i dobrih, ali ja ih još nešto nisam sreo.
Sa druge strane, naša draga država je raj za javašluk, lopovluk, fušeraj, tako da ako imate primedbe na rad, a pri tom ste već platili, onda skoro da nema nade da ćete izvući deblji kraj.


Naravno, ni u priči oko montažnih kuća nema garancije. Kada smo krenuli da se raspitujemo videli smo da su cene "šarene". Znači, ako je u startu malo niža cena, obično nije uračunat temelj, ako ima temelj, onda nema grejanje, ako ima sve onda je mnogo skupo... Nema pravila...


Naša prijateljica i njen otac imaju arhitektonski biro i već smo im najavili da ćemo kod njih raditi projekat za kuću. Zgodna stvar je što su blizu nas i što možemo "čas posla" da skoknemo i da se konsultujemo ili nešto prepravimo.
Ono što nismo znali je da postoje neto i bruto kvadrati, pa sto kvadrata neto (površine prostorija) iznosi 122 bruto (kompletna kvadratura sa zidovima).
Mislim, ne moram vam reći po kojoj osnovi se računa izrada...

Saznavši kako se vrši obračun, vrlo brzo smo redukovali naš projekat, ali ono što moram da spomenem, je da smo na sitnim stvarima, malim prepravkama, skoro nebitnim, uštedeli mnogo evrića.
Kako?
Pa, vrlo jednostavno...
Recimo, malo smo suzili kupatilo i predsoblje i nauštrb toga je ceo prednji deo kuće uvučen za 0,4 metra. E sad, tih 0,4 metra x 9,5 metara dužine tog dela kuće x 350 evrića = 1330,00 evra
Zatim, tamo neke dve sobe su takodje malčicko smanjene, pa je i tu ostao koji "ojro".
Kotlarnica je u prvoj varijanti nacrtana 2,5 x 3,4 metra, ali ubrzo je smanjena na 1,8 x 2,5 metra, jer se ispostavilo da je i to više nego dovoljno...
Sve u svemu, kad se sve sabere skoro, 3,5 K evropskih novčanica...


Promenili smo sistem grejanja.
Prvi plan je bio da napravimo peć na bale od sojine slame. Kada sam se malo raspitao, ispostavilo se da je taj kotao ogroman za naše potrebe.
Sledeći plan je bio kotao na čvrsto gorivo (drva), ali i to ima svojih nedostataka. Uz takav kotao morao bi da se kupi i veliki rezervoar za vodu, koji košta kao i kotao i opet bih trebao par puta na dan da idem da ložim...
Razmatrali smo i o podnom grejanju, da li iz kotla ili na struju, ali ništa nije u potpunosti zadovoljavalo neke naše želje.

Sve gore navedeno je bilo "u igri" samo iz razloga što u delu Sente gde je plac za sada nije prošao gas. Ima ga doduše, tu je blizu, dve ulice dalje, ali nikako se ne isplati da se instalacija "vuče" samo zbog nas.

U kući gde sada živimo imamo tri sistema grejanja.
Prvi su radijatori priključeni na gasni kotao, u dva radijatora imamo Cini (onaj grejač na struju), a osnova grejanja je kaljeva peć...
Kaljeva peć je "zakon"...

E sad, kad "zagudi" veliki minus, onda moramo da palimo "gasne uredjaje" i radijatore. Mislim da je to prošle zime bilo možda samo par puta...


Kada se sad vratimo na montažne kuće, glavna prednost, uz brzinu gradnje, je energetska efikasnost takvih objekata.
Izolacija je mnoooooogo bolja nego kod klasične gradnje i skoro svi koji žive u takvim kućama, pričaju da se odlično greju uz relativno malu potrošnju gasa, struje, drva...


Saznavši sve to, opredelili smo se da napravimo sledeći sistem grejanja, osnova priče je kaljeva peć.
Uz kaljevu, u svaku sobu postavićemo po jedan "Norveški radijator" (na struju) i po potrebi, manje ili više, grejati ih ili ih dogrevati. 

Pošto je nova kuća samo malo veća od ove postojeće i pošto je raspored prostorija prilično funkcionalan i na kraju, pošto je kuća energetski efikasnija, teoretski ovaj naš sistem bi morao da bude više nego dovoljam.
U toj varijanti grejanja, otpadaju kotlarnica, kotao, posuda za vodu od 1000 litara, projekat za grejanje i kompletan sistem grejanja...
Cirka, 6 soma evra...

Norveški radijatori, i to najveći od 2,5 KW, koštaju 10.500,00 dinara i svi nama potrebni, staju u oko 250 evrića...
Znači, na grejanju ušteda od 5,5 K...

Kad tih 5,5 somića dodamo na one smanjene kvadrate onda dolazimo do cifre od oko 9K evra... Nije hrdjavo...

Znam, znam, biće sad tu skeptičnih, biće predloga za toplotne pumbe, ovo-ono, ali sve to može da sačeka i da vidimo kako će ovaj naš sistem grejanja "funkcionanisati"...  



Da se vratimo pravljenju kuće...

U razgovoru tokom crtanja projekta, naša prijateljiva Tanja nam reče da često crtaju projekte za jednog čoveka koji pravi montažne objekte. Dobili smo telefon tog gospodina i posle par dana došao je kod nas na razgovor.

Ono što nam se svidelo je činjenica da smo do ovog izvodjača stigli preko poznanika, da je iz Novog Sada, da možemo da odemo da vidimo kuće koje trenutno pravi i koje je pravio...
Najinteresantnija je možda cena od 350 evra po kvadratnom metru, po sistemu "ključ u ruke", u kojoj je uračunat i temelj...
OK, u toj ceni nije grejanje (to nam nije ni bitno) i nisu staze oko kuće...

Surfujući sutradan po Internetu, naišao sam topic o montažnim kućama. To je onaj link koji sam stavio u prošlom tekstu.
Negde na šestoj - sedmoj strani, posle mnogo polemike da li je bolje zidano ili montažno, javila se jedna žena iz Zrenjanina i napisala kako ona sa svojom porodicom živi u montažnoj kući od 2007-me, kako su prezadovoljni sa svime, nahvalila je izvodjača, da je bio maksimalno korektan, tačan, pedantan, da je plaćanje bilo po fazama...

Tri stvari su bile interesantne u tom tekstu: ime firme (Monter Ivanjica), podatak da je ta firma ujedno i proizvodjač montažnih kuća i cena od 320 evra po kvadratu za "ključ u ruke"...
Gospodja Jelena je još dala svoju e-mail adresu i napisala da će drage volje odgovoriti na sva pitanja...

Koliko odmah sam našao broj telefona ivanjičke firme na Internetu i razgovarao sa vlasnikom. Veoma ljubazan čovek mi je objasnio sve detalje i onako, na "prvu loptu" ostavio sjajan utisak.
Jeleni sam poslao mail i napisao broj telefona, tako da sam i sa njom sutradan imao jedan "divan" od oko 45 minuta, gde sam saznao sve što me interesuje. Na kraju razgovora, žena je bila toliko ljubazna da nas je pozvala da dodjemo u posetu i da pogledamo njihovu kuću...

Pazi dalje, u razgovoru sa vlasnikom firme Monter, dogovorili smo se da ću mu poslati projekat koji smo napravili, kako bi arhitekte u njegovoj firmi pregledali naše ideje i eventualno prepravili neke stvari koje se ne mogu izvesti. Dogovor je bio da će nam se sutradan javiti telefonom...
Sutradan smo Maja i ja išli u Sentu i taman negde u Bečeju, u blizini Gaborove ulice, zvoni telefon, javlja se čovek. Kaže da je u Beogradu i da bi došao do Novog Sada. Rekoh mu da nismo u NS-u da idemo u Sentu.
- Nema problema - reče on - evo ja dolazim u Sentu...    

Tako je i bilo i nakon nekih 3,5 sata stiže na plac...
Može li poslovnije? Teško...

Da skratim celu priču, mislim da smo našli izvodjača radova.


I da sa "matematikom" završimo današnji tekst, znači razlika (nepotrebnih) kvadrata - 3,5K + drugačuje grejanje - 5,5K + izvodjačka razlika cene po kvadratu - 3K = 12K evrića...

Malo li je????

Pisano 13. decembra 2013


U zadnjih par dana nije bilo značajnijih novosti. Uglavnom sam vreme provodio ispred računara, što na Internetu, što crtajući u Corelu.

Internet je naravno pun informacija, slika i neiscrpan izvor za sve što možete zamisliti.
Potrebno je samo vreme, strpljenje i bar malo znanja kako da dodjete do onog što vas zanima. Ponuda je uglavnom tolika da je često "čist loto" da "natrčite" baš na pravu informaciju.


Što se tiče Corela, crtanje je uglavnom išlo u pravcu pozicioniranja objekata na samomo placu. Ovaj grafički program omogućava da se sve može raditi u proporciji, pa posle nema "lutanja" kad se dodje do gradjevinskog dela priče. Sem toga što tačno možete postaviti objekte, na crtežima možete osmisliti položaje i veličine staza, kapija, platoe, nadstrešnice, ulaze, izlaze.
Praktično, unapred imate viziju budućih aktivnosti na placu oko proizvodnje i manipulacije.


Prošle nedelje su bili geometri i sve precizno razmerili. To je bio prvi korak za pokretanje "papirološkog" dela priča oko lokacijskih, gradjevinskih i ko zna kakvih sve već dozvola.
Bez toga nema zidanja, a srećna okolnost je da se takve stvari u manjim opštinama, naravno pod uslovom da je sve papirološki u redu, relativno brzo rešavaju.


Pre par dana smo sa firmom "Monter Gradnja" iz Ivanjice, napravili dogovor oko izgradnje kuće.
Kao što sam već pisao, vlasnik firme je bio maksimalno ljubazan, korektan i poslovan, pa nismo imali mnogo dileme oko izvodjača radova.
Napravljen je detaljan predugovor, sve "stavljeno na papir", stavku po stavku, dogovoreni su svi detalji, pitali smo za sve što nam nije bilo jasno i dobili precizne odgovore.
Moram napomenuti da je plaćanje po završenim fazama gradnje, tako da je i u tom delu priče Ivanjička firma maksimalno korektna.

Plan je da se čim se obezbede potrebne dozvole, počne sa izradom temelje i to bi ako vreme dozvoli, bilo u drugoj polovini februara.
Potreban je odredjeni period da se temelji i ploča "osuše" i tamo negde do 10. aprila kuća bi trebala biti kompletno gotova. Ovo sve samo pod uslovom da vreme posluži...


Sa početkom aprila bi trebali da se postavljaju i plastenici. Naručena su tri velika, dimenzije 8x30 metara. Materijal je kupljen, konstrukcija se već pravi i teoretski, nema razloga da ne budu postavljeni u isto vreme kad i kuća.

Poručen je i rasad i u "proizvodnju" krećemo sa paprikom...
Pošto je plac veliki, verovatno će biti i neka baštica, mislim da ćemo staviti i malo vinove loze, koju voćku u planu je i malo živine, možda koja košnica sa pčelama...

Poljoprivredno dobro je već osnovano...
Al' će ovo biti avantura...


Pisano 17. decembra 2013



Onako usput, pao je predlog da možda pazarimo i parcelu u produžetku našeg placa...
To je još jedno 1500 - 1700 kvadrata.
Toliko zemljište pruža nove opcije za "bizmis"...







































Sa kraja "buduće parcele" pogled na postojeći deo bi izgledao ovako...







































E sad, da li će to biti "kako je Perica zamislio" videćemo ovih dana...



Ovih dana sam zvao mnoge opšinske institucije zbog početka rada oko sredjivanja papirologije za raznorazne dozvole vezane za zidanje kuće i legalizaciju postojećeg objekta.

Ono što me je oduševilo je nevidjena ljubaznost svih sa kojma sam razgovarao i želja da se pomogne kako bi se sa što manje komplikacija sve odradilo.
Da li sam pričao sa ljudima u komunalnom, elektro distribuciji, opštini, vodovodu, svugde sam nailazio na lakoću u komunikaciji i veliku želju zaposlenih da pomognu da se sve završi maksimalno lako i bez stresa.

Šta da vam kažem, lokacijsku dozvoli za gradnju dobijete za 2 - 3 dana!!!!
Ovde u Novom Sadu - 6 meseci rutinski...


Pošto su plastenici kupljeni, tj. materijal za njihovu izradu, u razgovoru sa čovekom koji će ih praviti saznao sam još mnogo korisnih informacija.
Pravo da vam kažem, jedva čekam da se postave...


Djurika je bio vredan koliko su vremenski uslovi dozvoljavali. Radili su na rušenju onih starih kuća...






















Ostalo je manje više očišćeno i sredjeno...


Pisano 19. decembra 2013



Danas je stiglo novo vozilo...
Da, motokultivator... 

Pun naziv je IMT 507, a priključak sa zadnje strane je freza za prevrtanje i usitnjavanje zemlje...
















Motokultivator nisam kupio bez veze, isti takav ima čovek koji mi pravi plastenike i veoma je zadovoljan sa njim.

Pošto će na proleće biti postavljena 3 velika plastenika od 240 metara kvadratnih, ova "sprava" je logičan korak u procesu proizvodnje.
Najmanje dva puta godišnje freza se koristi da bi se "prevrnula" zemlja pre sadjenja novih "zeleniša".

Kad pogledate slike iz predhodnog posta, videćete da će i tokom sredjivanja dvorišta freza biti potrebna.
 
 









Motor ima 8 KS, a pokreće ga dizel gorivo. Prednost ovog pogona je mala potrošnja po radnom satu u odnosu na "benzince".

Inače, ovakva mašina može u zavisnosti od priključka da ima razne namene.
Ako se zakači prikolica možete se vozati, a i poneti što šta...
Od "dodatne opreme" za njega postoji plug, priključak za košenje trave, može biti pumpa, grtalica...
Čudo od mašine....



Što se tiče ostalih aktivnosti, nema ništa novo.
Papirologija se radi, sa Djurikom se nisam čuo. Nadam se da ću do kraja nedelje imati bar neke informacije oko susedne parcele...
Ipak je decembar, polako se približava i kraj godine, tako da će narednih nedelja verovatno biti manje aktivnosti...



Pisano 24. decembra 2013

Prvo i pre svega želim da poželim lepo i prijatno Badnje veče i Božićne praznike svima koji Božić praznuju po Gregorijanskom kalendaru...


Pre neki dan smo opet bili u Senti i u jednom danu uspeli da završimo sve potrebne stvari da bi predali papire za lokacijsku dozvolu (za kuću) i pokretanje legalizacije za postojeći objekat.
Znači, malo mesto je "čudo", jer to što smo odradili tamo za par sati, u Novom Sadu bi nam trebali dani šetanja i "obijanja pragova"...


Najinteresantniji dogadjaj mi se desio u Senćanskom Komunalnom preduzeću. Od njih sam morao da dobijem "papire" vezane za vodu i kanalizaciju na placu.
Kad sam ušao u firmu, pitam portira kome da se obratim i on me posla na prvi sprat, soba broj dvadeset nešto, kod gospodja Eve...
Popnem se gore, pokucam na vrata, čujem izvolite i udjem u kancelariju. Dobar dan, dobar dan, kažem ja šta mi treba, kad reče žena: - Vi ste meni poznati...

Sad kad sam je bolje pogledao i meni se učini poznata i rekoh: - Da vi niste Eva - pa rekoh prezime...
- Jesam, to mi je bilo devojačko...

Šta da vam kažem, moja drugarica iz razreda iz Osnovne Škole. Nismo se videli tačno 35. godina!!!!

Da li možete da verujete??? Izljubismo se, čoveče, nismo se videli toliko dugo... Neverovatno... Zadnji put sam video Evu na polugodištu 7. razreda, sad već davne 1978 godine.


Naravno, papiri su bili gotovi dok kažeš "keks", u EPS-u su me papiri čekali na portirnici, napravio sam par foto kopija, na pošti uplatio par virmana i sve predao u katastru. Nadam se da ćemo do Nove godine dobiti lokacijsku dozvolu, koja je uz projekat glavni dokument za dobijanje gradjevinske dozvole.

Sa lokacijskom dozvolom moguće je započeti radove, tako da ako vreme u januaru bude kao sada (trenutno je 12 stepeni!!!), možda krenemo da pravimo temelje posle Srpske Nove Godine...
Videćemo...


Pošto je projekat oko kuće gotov, sada sam krenuo u "mozganje" kako da sredimo onaj veliki objekat.
Prvobitni plan je bio da se na početku zgrade napravi jedna prostorija - Majina "letnja kuhinja".
To bi bio prostor gde bi ona mogla da mesi kolače, kuva pekmeze, džemove, paradajz sokove, peče paprike, pravi ajvare, pindjure, jednom rečju, kad ima da se kuva "na veliko" da se to tamo radi.
Pošto će se deo tih proizvoda prodavati, taj prostor bi služio i kao mala prodavnica, kada neko dodje da ima gde da udje i bude uslužen...


E sad, nastaju "slatke muke", šta dalje sa onolikom zgradom?


E sad, ostaje još otprilike pola objekta slobodno.
Nadam se da će jednog dana izgledati ovako:


Svaki komentar je suvišan...

Pisano 30. decembra 2013

Još dva dana, pa prodje i ova godina...

Prekjuče, u subotu, smo Cvrle (Tamara) i ja bili u Senti. Išli smo malo da vidimo šta se dešava, da obidjemo plac, pogledamo kako napreduju Djurikini radovi, da se nadjem sa zidarom...
Vreme je bilo proletnje, oko 10 - 12 stepeni, dan sunčan...

 

Ljudi moji ala sam uživao... Prosto je neverovatno kako malo čoveku treba da bude srećan...

Krenuli smo oko osam ujutro, stali u Bečeju, kupili Forneti da "grickamo" usput, i u Senti smo bili posle pola deset.
Cvrleta sam ostavio kod burazera, da se igra se decom, popio kafu i potom sam se našao sa zidarom na placu.
Djurika i ekipa su radili, postavljali betonske stubove na koje će kasnije doći žica - ograda...

Kad sam stigao i Ištvan, zidar, je već bio tamo.
Preporučio mi ga je brat, kaže Steva, to je stariji čovek, zidar celog svog veka, radio je dosta za njih, veoma je pedantan, korektan, tačan...
Sa Ištvanom je "pao dogovor" šta i kako da se radi oko onog velikog već nazidanog objekta. Dobio sam od njega mnogo dobrih saveta, ideja, sve što sam pitao može da se izvede, tako da sam veoma zadovoljan. 
Čovek zna sve da radi, od zidanja, malterisanja, tesarskih radova, vodovoda, postavljanja odvoda, kanalizacije...
Jednom rečju "one man band"...
Steva ga hvali, kaže da su oni bilo zadovoljni ...
Videćemo...


U medjuvremenu sam dosta razmišljao šta da radim sa onim ponudjenim opštinskim placem pored našeg. Doduše, nisam još dobio cenu, ali mislim da nam je to trenutno pomalo nepotrebna investicija.

 
Kao što rekoh, Djurika i "ekipa" su bili vredni. Lepo vreme nam ide u prilog i "forsiram" ih da svaki dan rade kako bi što više očistili i sredili na placu.
Teško je to kontrolisati iz Novog Sada, ali vidi se da se radi...

Djurika je juče postavljao betonske stubove na delu placa do komšinicine bašte.
Kad smo se dogovarali, "sto puta" sam mu rekao da svi stubovi moraju biti u liniji, svi iste visine, da žica mora biti zategnuta...
Od ovog posla mu zavisi i postavljanje ograde prema opštinskom placu, a tamo ima tri puta više ograde...

Moram priznati, Djurika je "položio"... Uostalom vidite i sami...

Žicu su odradili juče, ali kad sam video stubove, ne sumnjam da je i to uradjeno kako treba.






Ove nedelje će se raditi tek tamo u četvrtak - petak i sada ostaje da se ovaj deo placa lepo očisti, da se pokupe sve cigle, čime bi taj deo bio spreman za postavljanje temelja za kuću.
Dogovorili smo se sa ne moraju trenutno nešto posebno da ravnaju, nego kad se stave temelji onda ćemo sve lepo iznivelisati i poravnati. 


Deo placa gde će doći plastenici je u medjuvremenu, posle oranja, usitnjen. Sada bi mraz i zima trebali da "odrade svoje" i da se na kraju sve lepo dotera sa frezom...







































Naredna akcija je da se, kad se bude nosio otpad sa placa, pokupi i sva trava i gomile granja koje su zaostale od čišćenja...
Ima tu još dva tri velika panja, ali kad se setimo kako je sve izgledalo pre mesec dana ovo je extra...






































No, pre popodnevnog dolaska na plac, posle ručka sam sa Tamarom išao u malu šetnju. Bili smo u centru gde su postavljene tezge sa božićnim i novogodišnjim "drangulijama"...


 










Potom je "pala" šetnja po keju pored Tise. Senćanski kej je dugačak dva kilometra i možete da se lepo prošetate ako idete od kraja do kraja...
Kad se dolazi iz centra grada stižete na stariji deo keja. Početak ili kraj keja, zavisi odakle krećete, je kod mosta...

 





















Na prelazu sa starog dela keja na noviji, nalazi se "Tisin Cvet", šlep koji je preuredjen za čuvanje čamaca (u trupu), na palubi su napravljene kabine koje se mogu iznajmiti, a iznad njih je plato gde se leti možete sunčati, kartati, kupati... Pored broda i u produžetku su vezovi za čamce...


Noviji deo keja, nastavlja se prema delu grada koji se zove "Pesak".


Pre početka zgrada postavljeno je klizalište...



Sa drugog kraja keja pogled je ovakav...



Kao što rekoh, posle šetnje kejom sam ponovo otišao do placa. Sunce je već zalazilo, kada sam odlazio...





































Kakav dan...

Koliko malo treba čoveku da bude sretan. Jedva čekam da se početkom aprila preselim.



Uzdravlje i ako se ne čujemo,

Srećnu Novu Godinu i sve najlepše u 2014. želi vam

Mirče


sledeća strana - januar 2014